Српска православна црква и верници славе данас Преподобног Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског.
Преподобни Макарије Египатски
Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му је био свештеник. Из послушности према родитељима оженио се, али му је жена убрзо умрла и он се удаљио у пустињу где је провео пуних 60 година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он је одговорио: „Од страха Божијега“. Толико је успео да очисти свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао.
Његово смирење задивљавало је људе и демоне. Рекао му је једном демон: „Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад“. „Него шта је то?“ упитао га је Макарије. „Твоје смирење“, одговори демон.
Свом ученику Пафнутију говорио је Макарије често: „Не осуђуј никога, и бићеш спасен“. Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му да ће кроз девет дана умрети, што се и догодило. Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му, да је послат да му узме душу у царство небеско. Упокојио се 390. године.
Тропар (глас 1):
Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Макарије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.
Свети Марко, архиепископ ефески
Родио се у Цариграду 1391. године од родитеља племенитог рода. Изучио је филозофске и теолошке науке, прво код свог оца Георгија, ђакона, а после код других славних учитеља тог доба. Када је имао 25 година, раздао је све своје имање и отишао на подвижнички живот на острвце Антигона у Мраморном мору.
Знаменит због одважног штићења православља на Флорентинском сабору упркос и цару и папи. Упокојио се мирно 1452. године. На смртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки Запада и да брани православље.
телеграф.рс
