Мрачно поглавље послератне историје западне Србије поново је испливало на површину након открића масовне гробнице у јами Церова, на брду изнад села Мушвете.
Надлежни у Општини Чајетина реаговали су брзо и донели одлуку да пруже пуну подршку истраживању јаме у којој су пронађени посмртни остаци страдалника с краја Другог светског рата, чије су руке, према првим налазима, биле везане жицом пре ликвидације.
Стравично откриће начинио је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић из Пригревице код Апатина, који је са колегама из београдског спелеолошког клуба „Асак“ сишао у до сада неистражену пећину, ослањајући се на предања најстаријих мештана о постојању масовних гробница у овом крају. На око 15 метара дубине, у пространој подземној дворани, затечено је више костура, док се испод самог улаза у јаму налази велика гомила камења за коју се сумња да скрива још неоткривене посмртне остатке
Поред костију, на површини јаме пронађени су опанци, цокуле, појасеви, табакере, огледалца и други лични предмети страдалих. Војних ознака готово да није било, осим једне значке Савеза скаута Краљевине Југославије, што додатно продубљује мистерију о идентитету жртава. О открићу је обавештено и надлежно тужилаштво у Ужицу, како би се даља истраживања спроводила у складу са законом.
Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић поручио је да локална самоуправа неће затварати очи пред овим злочином.
– Наш план јесте да пећину у Мушветама једног дана уредимо и представимо као изузетно туристичко одредиште, али тек након што се расветли судбина страдалих и подигне споменик какав заслужују. Надамо се да ћемо пронаћи потомке жртава и омогућити им достојанствену сахрану по православном обреду – истакао је Стаматовић.
Сведочења најстаријих Златибораца говоре да су се крајем рата повратницима обећавале слобода и безбедност уколико се предају. Уместо повратка кућама, многи су одвођени у Чајетину, а потом под окриљем ноћи – над јаме. Према доступним подацима из литературе и усменим сведочењима, у овом крају је без суђења ликвидирано између 200 и 300 младића, старости од 16 до 20 година, који су се из Босне враћали својим домовима у Косјерић, Ваљево и села западне и југозападне Србије.
Даља истраживања јаме Церова могла би да донесу одговоре на питања која деценијама лебде над Златибором, али и да потомцима жртава омогуће оно што им је дуго било ускраћено – истину, правду и мир.
24седам
