Иако неплаћена рата не значи да ће банка одмах предузети најстроже мере
Губитак запослења, озбиљни здравствени проблеми или изненадно смањење примања могу значајно да утичу на кућни буџет и отежају редовно измиривање кредитних обавеза. Грађани који се нађу у таквој ситуацији требало би да знају када могу да затраже помоћ банке и какве последице може да има кашњење у отплати.
Иако неплаћена рата не значи да ће банка одмах предузети најстроже мере, важно је нагласити да не постоји званични период толеранције током којег клијенти могу да касне без последица.
Банке углавном контактирају кориснике чим евидентирају кашњење, док се на неизмирени дуг обрачунава законска затезна камата. Даљи поступци зависе од уговорених услова и пословне политике конкретне банке.
– За кашњење не постоји толеранција. Клијенти се управо из тог разлога контактирају. Изузетно је важно да буду у комуникацији са банком и да је благовремено обавесте о околностима које би могле да доведу до проблема са отплатом – објаснила је за Јуроњуз Србија Далиборка Филиповић Кнежевић из ОТП банке.
У којим ситуацијама можете да тражите олакшице?
Грађани који због непредвиђених животних околности нису у могућности да редовно измирују кредитне обавезе могу да се обрате банци и затраже одговарајуће олакшице.
Јована Линдо из Народне банке Србије навела је да такву могућност имају корисници који се суочавају са озбиљним финансијским или породичним проблемима.
– Грађанин може да затражи олакшице када се нађе у тешкој животној ситуацији, попут губитка посла, тешке болести или значајног смањења прихода. То важи и за отежане породичне околности, као што су смрт супружника, озбиљна болест супружника или деце, као и развод брака – објаснила је Линдо.
Олакшице не подразумевају искључиво одлагање плаћања рате. У зависности од околности и договора са банком, могуће је одобрити привремени застој у отплати, продужити рок враћања кредита или смањити каматну стопу.
Шта се дешава ако касните дуже од 60 дана?
Једна од важнијих последица неизмиривања обавеза наступа када кашњење достигне 60 дана. Тада се, за физичка лица, податак о доцњи евидентира у Кредитном бироу.
Пре него што до тога дође, банке настоје да ступе у контакт са клијентима и пронађу решење које би им омогућило да наставе са измиривањем обавеза.
– Трудимо се да благовремено обавестимо клијенте о кашњењу и да, пре него што наступе озбиљније последице, заједно пронађемо одговарајући модел олакшица – истакла је Филиповић Кнежевић за Јуроњуз.
Подаци о кашњењу могу да утичу и на могућност добијања нових кредита.
– Информација о доцњи биће видљива у извештају Кредитног бироа, како банци код које корисник већ има кредит, тако и другим банкама којима се евентуално обрати за нови кредитни производ. То може да утиче на процену његове кредитне способности – објаснила је Линдо.
Подаци о кашњењу остају евидентирани три године
Ипак, евидентирано кашњење не значи аутоматски да ће клијенту бити одбијен захтев за нови кредит.
Свака банка самостално процењује кредитну способност корисника и одлучује о одобравању новог задужења на основу свих расположивих података.
Важно је знати и да се подаци о доцњи чувају у евиденцији Кредитног бироа још три године након што корисник измири своје обавезе.
Због тога стручњаци саветују грађанима да не чекају да дуговања постану већа, већ да се банци обрате чим процене да би могли да имају потешкоће са отплатом.
Правовремен разговор са банком може помоћи да се пронађе прихватљиво решење и избегну додатни трошкови, као и негативне последице по будуће задуживање.
24седам.рс
