Ивањдан се обележава 7. јула, а овај велики празник прате бројни обичаји повезани са здрављем, заштитом дома и благостањем.
Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља, обележава се 7. јула и заузима посебно место у српској православној традицији. Поред верског значаја, овај празник вековима прате обичаји који симболизују здравље, плодност, срећу и напредак домаћинства.
Плетење ивањских венчића
Најпознатији обичај везан за Ивањдан јесте плетење венчића од ивањског цвећа, кантариона и другог пољског и лековитог биља. Венчићи се каче на улазна врата кућа, капије, штале и помоћне објекте као симбол заштите дома, мира и благостања током целе године.
Њихов кружни облик представља вечност, животни циклус и пуноћу, због чега се сматрају једним од најважнијих симбола овог празника.
Бере се лековито биље
Верује се да биљке убране уочи или на Ивањдан имају посебну лековитост. Зато се тог дана беру кантарион, хајдучка трава, нана, мајчина душица и друге лековите биљке које се касније суше и користе током године у народној медицини.
Обичај „варања сунца“
У појединим крајевима Србије некада је постојао обичај познат као „варање сунца“. Девојке и млади окупљали су се у зору, палили ивањске ватре и играли око њих, верујући да ће тако призвати здравље, родну годину и срећу.
Празник који спаја веру и народну традицију
Иако су многи стари обичаји данас ређи него некада, плетење ивањских венчића и даље је сачувано у бројним крајевима Србије. Ивањдан остаје празник који на посебан начин повезује хришћанску традицију и народно наслеђе, подсећајући на значај породице, природе и заједништва.
24седам.рс
