Прошло је годину дана од смрти Радише Илића, некадашњег голмана Партизана и репрезентације Србије, човека који је током богате каријере оставио дубок траг у српском фудбалу.
Рођен 20. септембра 1977. године у Бајиној Башти, Илић је своју успешну фудбалску причу започео у Слободи из Ужица, где је веома рано показао да поседује велики таленат. На голу Ужичана забележио је 17 прволигашких и 27 друголигашких наступа, што је било довољно да привуче пажњу тадашњих челника Партизана.
Уследио је прелазак у Београд, где је од 1998. до 2003. године носио дрес црно-белих и на 66 првенствених утакмица бранио гол београдског великана. У сезони 2003/04 био је на позајмици у румунском Националу из Букурешта, а после повратка у Србију бранио је за Борац из Чачка од 2004. до 2006. године, као и за ОФК Београд од 2006. до 2008.
Током новембра 2007. године добио је позив да се прикључи репрезентацији Србије уместо повређеног Владимира Стојковића за завршне квалификационе мечеве за Европско првенство против Казахстана и Пољске. Иако тада није добио прилику, жеља му се испунила већ у фебруару 2008. године, када је дебитовао за национални тим против Македоније у Скопљу у мечу који је завршен резултатом 1:1. Тадашњи селектор Мирослав Ђукић указао му је поверење од првог минута.
После епизоде у грчком Пансераикосу, у јануару 2009. године поново је стао на гол чачанског Борца, а већ током лета 2010. уследио је повратак у Партизан. Са црно-белима је изборио пласман у Лигу шампиона, а посебно ће остати упамћен двомеч са Андерлехтом. Иако је био изложен жестоким критикама због грешака које су могле скупо да коштају Партизан, све се завршило на драматичан и готово невероватан начин — Белгијанци су промашили три пенала, а Илић је од трагичара постао јунак вечери, доживевши да му саиграчи скандирају име.
По окончању играчке каријере остао је у фудбалу. У јануару 2013. године постављен је за тренера голмана ФК Партизан, наследивши Дарка Белојевића, а касније је био и део стручног штаба репрезентације Србије у време када је селектор био Славољуб Муслин.
Радиша Илић није био само чувар мреже, већ и човек који је својим радом, посвећеношћу и мирноћом уливао сигурност саиграчима. Зато и годину дана након његове смрти успомена на њега не бледи. Остао је упамћен као велики професионалац, скроман човек и голман који је у најважнијим тренуцима знао да понесе огроман терет.
Његово име и даље живи међу навијачима, саиграчима и свима који памте године у којима је српски фудбал имао једног тихог, али изузетно важног хероја међу стативама.
дрина.инфо
