Ови дани Страдања Христовог су и последњи дани вишенедељног Великог или Часног поста, за све православне вернике који су се одлучили на овај подвиг
Српска православна црква и верници данас славе празник Цвети, успомену на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, последњу недељу пред почетак његових страдања, смрт и Васкрсење.
Цвети се прослављају дан након Лазареве суботе.
Празничне литургије служе се у славу Спаситеља, који је свесно ишао у сусрет страдањима, па се наредна седмица, која претходи празнику Васкрсења, назива Страсна или Страдална недеља.
Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.
На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао „Осана (слава) сину Давидову“.
Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере. У Србији су Цвети и народни празник. На Цветну недељу 1815. Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, дигао је народ у борбу против турске власти. Догађај Христовог уласка у Јерусалим на икони се представља тако што Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века. Уочи овог празника држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима.
Како је празник добио назив
Назив је добио јер је обичај да на овај празник деца и девојке поране и оду да беру цвеће, а Исуса је народ у Јерусалиму дочекао гранчицом палме и цвећем.
Према још једном веровању, ујутру је потребно пожурити јер ко први стигне и убере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако у њу снажно верује.
А у источној Србији…
Стари обичај који се и на овај празник практикује у источној Србији је да се на тај дан окупе младићи и девојке на раскршћу или код цркве, наложе ватру и играју и певају док не почне служба у цркви. Иако кажу, да се на велики празник не ради, ипак је на Цвети ваљало посејати лан и купус.
Девојке су се на овај празник окупљале како би брале, сушиле и садиле свеће, па су зато назване светоноснице. Оне су тако назване јер су након одлазака у шуме и пропланке, долазиле носећи цвеће којим су се китиле. Брање цвећа праћено је песмом.
На ову недељу месец је пун, а веровало се да тада људски ум и вештине поседују највеће моћи. Зато је требало започињати послове и донети важне одлуке.
Наиме, према народном веровању, они који на овај празник започну посао којим желе са успехом да се баве, успеће у свом науму. Зато никако немојте заборавити да се одважите и започнете шта год желите да радите успешно до краја године.
24седам.рс
