Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле његујући хришћанску љубав. Црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности које су део хришћанске проповеди.
На литургијама у православним храмовима, у православним домовима, виноградарским и гостионичарским еснафима помиње се страдање светитеља Трифуна, који је страдао 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
У „Охридском прологу“ Светог владике Николаја Велимировића говори се о скромности и исцелитељској моћи светитеља који је „у детињству чувао гуске и једини могаше помоћи лудој кћери цара Гордија“.
Сахрањен је скромно у селу Кампсада у Фригији, где је и рођен.
Култ Светог Трифуна је веома развијен у српским крајевима, а славе га посебно виноградари, док га својим заштитником сматрају и гостионичари.
Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати.
Светог Трифуна неке српске породице славе и као крсну славу, а њему се моли да заштити поља од поплава, града и разних штеточина. Више о Светом мученику Трифуну можете прочитати овде.
Дрина Инфо
