Српска православна црква и верници славе данас Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као Свети Симеон Богоносац, слави се увиек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима. Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак. На Сретење је 1835. године у Крагујевцу донет први устав модерне Србије. Због ова два важна догађаја на Сретење Господње се прославља Дан Државности Србије.
Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу. У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето, дани постају дужи и време топлије. Према народном веровању, ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи, уплашени од сопствене сенке, врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест седмица.
