У годинама када обележавамо датуме везане за стогодишњицу Првог светског рата с времена на време скинемо прашину и са неких давно заборављених људи и њихових судбина који су својим животом и ставом задужили ову земљу и српски народ. Данас вам доносимо причу о Словенцу Ивану Госару кога је професионални пут довео 1914. године у Бајину Башту, који је свој млади живот дао за Србију а за кога нажалост скоро нико данас не зна чак ни у градићу на Дрини.
Ретки трагови о животу и делу овог човека који су засад доступни јавности налазе се књизи Драгана Б. Герзића Миленина „ДВА ВЕКА ШУМА И ШУМАРСТВА ТАРЕ И ЈУГОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ“. У оквиру поглавља књиге који је посвећен значајним шумарским стручњацима је и кратак део о Ивану Госару који вам преносимо у целини.
„Јуна 1914. године на место в.д. окружног шумара долази Иван Госар, Словенац, и то по завршетку студија на Високој школи за пољопривреду у Бечу. Остао је у Бајиној Башти свега два месеца (до 30. јула 1914. године). Почетком Првог светског рата Госар се пријављује у српску војску и у првим борбама задобија тешке ране и допада у бугарско ропство. Тешко рањен, тражио је да га убију, али га бугарски војни санитет преноси у болницу у Софију, где се пола године лечио и опорављао. Бугари, међутим, сазнају да је Словенац и аустроугарски држављанин, чиме се статус српског војника Госара променио и у место у заробљенички ратни логор спроведен је у затвор. Аустроугарски преки војни суд га због „велеиздаје“ осуђује на смрт. На стрељању фебруара 1917. године, храбри Иван Госар је узвикивао: „Живела слобода!“, „Живела моја велика домовина!“, „Живео краљ Петар!“ .
Дрина Инфо портал ће и у наредном периоду покушати да нађе више података о животу овог храброг Словенца који је свој професионални живот почео у Бајиној Башти а одакле је кренула и његова трагична судбина од српског војника до херојске смрти пред аустороугарским стрељачим стројем.
Дрина Инфо
