На конкурсу за доделу вода, који је спровело Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Еко рибарство из Ваљева је ове године добило привремену дозволу на годину дана за газдовањем рибарским подручјем у које спада река Дрина. Тим поводом разговарали смо са Рафаилом Митровићем, директором Еко рибарства из Ваљева.
„Био је конкурс за доделу вода. Од четири организације које су конкурисале за ово рибарско подручје нико није испуњавао услове конкурса. Конкретна грешка у нашој конкурсној документацији била је та, што нисмо приложили папир од Прекршајног суда да нам за време трајања конкурса није изречена мера забране обављања делатности. Међутим, наш Прекршајни суд се прогласио ненадлежним да то не издаје, тако да није била грешка до нас. С друге стране, Министарство нам је замерило зашто се нисмо потрудили да ту грешку исправимо, тако да на конкурсу за доделу вода у првом делу нико није добио дозволу. Након тога је конкурс поништен а након поништавања конкурса и достављања потпуне документације, додељени су привремени корисници међу којима је и Еко рибарство. Иначе, воде нису издате по конкурсу него по дискреционом праву министра, а дискреционо право министра може бити само на годину дана, а не и на десет година. Ове године Министарство је омогућило новим организацијама да се укључе у конкурс и да конкуришу, а да при том немају ни једног рибочувара, немају возило, или су доставили уговор о закупу који може бити и фиктиван, тако да је то нама засметало из разлога што ипак мислим, да малу предност при добијању дозволе за управљање водама ипак треба да имају организације које су се и у неком ранијем периоду бавиле тим послом, које имају своје рибочуваре, опрему, возила и друго.“
Шта је ваша обавеза у наредних годину дана газдовања Дрином?
Потписивање уговора на годину дана је потпуно исто као и потписивање уговора на десет година. Услови су потпуно исти, тако да све обавезе које би имали за десет година, ми морамо имати и сада.
Шта је са пројектом вештачког мреста младице? Вања Грбић и ја смо почели пројекат „вештачки мрест Mладице“. То је пројекат који је Европска унија оценила као једини позитиван пројекат из области заштите животне средине код нас у Влади. Ми смо три године радили на том пројекту. У међувремену су долазиле разне приче ми не знамо, ми не ваљамо, ми се богатимо, хоћемо да се окористимо…. итд. Врхунац је био када су нам рекли да на рибњаку не можемо више да останемо. Ми смо дошли у ситуацију да све то прекинемо после три године рада, због неке политике, неких људи, овог или оног. Не знам шта се дешавало, јер ја нисам толико ни присутан у Бајиној Башти. Вештачки мрест младице да је настављен да се ради, могао је да има невероватан ефекат за подручје Дрине у туристичком смислу. За три године у реку Дрину је убачено 45.000 младице. Једно матично јато младице од 70 комада било је тог тренутка у рибњаку, а тих седамдесет комада могло је да произведе толико млађи, да је то превише и за реку Дрину. Ја ћу Вам рећи, да смо могли смо да снабдевамо пола Европе са младицом.
У неком разговору са људима у Министарству ја сам изнео неке проблеме који су се дешавали у досадашњем периоду тог вештачког мреста, превасходно из разлога што ни сам нисам сигуран да ли и Министарство жели да се тај пројекат и даље одвија. Рекао сам им да сам добио сагласност да наставим даље разговоре и да наставим даље припреме па у наредном периоду уколико добијемо поново на коришћење воду да тај вештачки мрест може да се настави. Значи да извршимо све припремне радње и да будемо спремни за мрест који би наступио 2017. године.
Да ли имате информацију да је мрестилиште младице пребачено у Трешњицу?
Не, то је дезинформација. Ми смо део рибе која је била у рибњаку у Перућац пребацили у један рибњак у Љубовију само за време док нисмо поново ту рибу убацили у Дрину. То је прошлогодишње, задње убацивање рибе које је било. Ја први пут чујем за Трешњицу.
Да ли имате довољан број рибочувара који би сачували реку Дрину од рибоокрадица?
Ми сада имамо један документ од стране министарства, то је подела нових рибарских подручја. Старо рибарско подручје, које се звало Србија-Запад је подељено на три дела. Један део се зове Колубара, други део Сава, а трћи је Београд. У рибарском подручју Колубара се налазе Бајина Башта, Љубовија, Зворник, Ваљево, Лајковац, Лазаревац, Београд, Ада Циганлија ту се налази градска општина Чукарица где се продају дозволе и Барајево. Прошле године смо имали цео град Београд као могућност продаје дозвола. Међутим, сада смо ограничени само на општину Чукарица. Тако да џаба атрактивних вода реке Дрине када на Дрини нема људства. Бајина Башта на годишњем нивоу прода 80 дозвола прве категорије. Љубовија прода 100 дозвола, Зворник прода 200 дозвола прве категорије. Ако вам кажем да је триста дозвола потребно за један нормалан рад једног рибочувара у току године и за његово опремање, за гориво и све остало, видите који је проблем у питању. Сада када немамо могућност продаје дозвола по Београду, сада се налазимо у тешкој ситуацији. Ми тренутно на оба ова рибарска подручја имамо око 30 запослених. На једном рибарском подручју имамо управника рибарског подручја који је обавезан по закону да буде, једаног административног радника и ја као директор. На другом рибарском подручју нема административног радника и нема директора већ само управник, тако да смо максимално смањили трошкове што се тога тиче. Довољан број рибочувара сигурно није, неће их сигурно ни бити, али према количини новца са којим располажемо, изузетно велики број. Еко рибарство је једина организација која је према броју продатих дозвола увек имала највећи број чувара. То је само један од доказа колико смо ми посвећени послу и колико нас посао интересује.
Шта су вам планови за наредни период?
Ово је јако кратак период. Планови су нам да задржимо ниво заштите коју смо имали до сада и ако буде постојала могућност чак и да га подигнемо и да урадимо боље посао него што смо га радили до сада, то нам је циљ.
Имате ли подршку локалног руководства у Бајиној Башти?
Сада видим да има неких помака, и да су заинтересоваи да се настави пројекат вештачког мреста младице. Још увек нисмо водили никакав разговор, али су најављени разгвори и они тек треба да се одрже. Такође ћемо настојати да обавимо разговоре и са Хидроелектаном.
Продаја дозвола за риболов почиње у понедељак 21. марта. Да ли су се цене мењале у односу на прошлу годину?
Вредност годишње дозволе за рекреативни риболов износи 6.000 динара. За лица старија од 65 година, жене и лица са телесним оштећењем од 60-80%, вредност годишње дозволе за рекреативни риболов износи 3.000 динара. За лица са телесним оштећењем од 80% и више, лица са потпуним губитком радне способности, за војне инвалиде и цивилне инвалиде рата са телесним оштећењем од 60% и више и лица млађа од 18 година, вредност годишње дозволе за рекреативни риболов износи 600 динара. Продаја дозвола се врши у просторијама ОСР Младица од 8 до 14 часова.
Да ли ћете и наредне године конкурисати за дозволу за газдовање реком Дрином?
Хоћемо сигурно, то нам је и обавеза према радницима којих имамо са сваког подручја. Гледано у финансијском смислу нама је Дрина једно велико оптерећење. Ми новац морамо да издвајамо са другог подручја да покривамо рибочуваре и трошкове на Дрини. Али с друге стране, Дрина има свој значај зато што је то атрактивна река за риболов, људи долазе из свих крајева и ми сматрамо да Еко рибарство има доста на значају због тога што је и корисник реке Дрине.
Дрина инфо портал
