Кур-салон у Бањи Ковиљачи било је место где се некад проводила елита и краљевске и Титове Југославије, у њему је радила прва коцкарница на Балкану, а данас се распада. У потпуном распадању је свечана сала са 450 места, ресторан са 220 места, пансион сала са 150 места, по два овална и округла салона. Кур-салон је био у власништву ХТП “Бања Ковиљача”, које је од октобра 2014. у стечају.
Надалеко чувена бањска дворана Кур-салон представљала је симбол Бање Ковиљаче. Најрепрезентативнији објекат овог места, јединствен на нашим просторима, отворен је за посетиоце 1932. године. Грађен је по узору на бечки Кур салон, али је за разлику од њега, где је у почетку било дозвољено само лечење („кура”) и пијење лековите воде, „Кур салон” у Бањи Ковиљачи био од свог отварања предодређен за забаву.
Подигао га је краљ Александар Карађорђевић, а овај некада велелепни дворац је врло брзо постао синоним за раскошне балове, у којима су учествовали представници тадашње југословенске и европске елите.
Занимљивости о Кур-салону
Овде је отворена прва коцкарница на Балкану. Ту је одржан је први избор за мис Југославије, а музичари су плаћали да би свирали у Кур салону.
Краљ Петар II је овде након априлског бомбардовања овдје прогласио мобилизацију.
Редовни посетиоци су били: Бранислав Нушић, Жанка Стокић, Добрица Милутиновић, министри, генерали, а госте је забављала тада чувена певачица – Софка Николић.
Овде су одржавани Конгреси Југословенских жена које су тада започеле борбу за своја права.
У Кур – салону је сниман филм Емира Кустурице „Отац на службеном путу“ који је добио Златну палму на Канском фестивалу, такође и серија Здравка Шотре „Непобедиво срце“.
Нажалост данас од тог сјаја није остало ништа а најчувенији бањски објекат у некадашњој Југославији претвара се у руину. Силна обећања да ће се заштити Кур салон свела су се на 45 метара истрошене жуте траке за обезбеђење објеката који су пред рушењем. Стакла полупана, завесе запаљене, лустери поскидани, столице поломљене…
Извор: Мали Зворник Инфо
