Један дан неоправданог изостанка са посла може да доведе до дисциплинског поступка, па чак и до отказа, али послодавац не може аутоматски да раскине уговор о раду само зато што се запослени није појавио на радном месту.
У Србији не постоји опште правило које прописује да радник мора да изостане одређени број дана да би отказ био могућ. Ипак, да би запослени остао без посла због повреде радне обавезе или радне дисциплине, морају да буду испуњени законски услови.
Правница Светлана Дошљак објашњава да је кључно питање да ли је запослени својом кривицом прекршио радну обавезу или није поштовао радну дисциплину. Важно је и шта прописују уговор о раду, правилник послодавца и други општи акти, као и због чега радник није дошао на посао, пише еКапија.
Када један дан изостанка може да буде разлог за отказ?
Према члану 179 Закона о раду, послодавац може да откаже уговор запосленом који својом кривицом повреди радну обавезу или не поштује радну дисциплину прописану актима послодавца.
То значи да неоправдани изостанак може да буде основ за покретање поступка, нарочито ако запослени није обавестио послодавца о одсуству и нема оправдање за недолазак.
Међутим, не постоји јединствено правило према којем је сваки једнодневни изостанак довољан за отказ. Потребно је утврдити околности конкретног случаја и постојање законског основа за престанак радног односа.
„Није исто када запослени без икаквог обавештења не дође на посао и када због изненадних здравствених проблема, породичне ситуације или другог непредвиђеног догађаја није био у могућности да се појави на радном месту“, објашњава Дошљак.
Због тога су важни разлог одсуства, могућност да се оно накнадно оправда и степен одговорности запосленог.
Да ли послодавац мора прво да упозори радника?
Да, када се отказ разматра због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине на које се односи члан 180 Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом претходно достави писано упозорење.
У том документу мора да наведе основ за отказ, чињенице и доказе који указују на постојање разлога за отказ, као и рок у којем запослени може да одговори на изнете наводе.
Запосленом се мора оставити најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни. То му омогућава да објасни због чега није дошао на посао и достави доказе који поткрепљују његову одбрану.
То могу да буду медицинска документација, потврде или други релевантни докази, у зависности од разлога одсуства.
Важно је разликовати упозорење од самог решења о отказу. Упозорење представља део поступка који претходи одлуци и даје запосленом могућност да изнесе своју страну приче.
бизпортал
