Коришћење електричне енергије током ноћних сати може значајно да утиче на месечне трошкове домаћинства, нарочито када је реч о уређајима који троше веће количине струје. Ипак, грађани би требало да знају да јефтина струја не почиње у исто време у свим деловима Србије, као и да могућност коришћења ниже тарифе зависи од врсте бројила.
Нижа тарифа примењује се осам сати дневно, док се преосталих 16 сати потрошња обрачунава по вишој тарифи. Разлика у цени је значајна, будући да је, према званичном ценовнику Електропривреде Србије (ЕПС), киловат-сат у нижој тарифи четири пута јефтинији него у вишој, унутар исте зоне потрошње.
Од колико сати је јефтина струја?
Време примене ниже тарифе разликује се у зависности од дистрибутивног подручја. Сатница је следећа:
Београд: од 00.00 до 08.00 часова.
Војводина: од 23.00 до 07.00 часова.
Централна Србија: од 22.00 до 06.00 часова.
То значи да нижа тарифа најраније почиње у централној Србији, док становници Војводине на јефтину струју прелазе сат времена касније. У Београду она почиње у поноћ.
Нижа тарифа траје осам сати непрекидно, сваког дана, без обзира на то да ли је реч о радном дану, викенду или празнику. Термини остају исти током године, укључујући и прелазак са летњег на зимско рачунање времена и обрнуто.
Колико је јефтина струја заиста јефтинија?
Према званичном ценовнику ЕПС-а, који се примењује од 1. октобра 2025. године, цена електричне енергије у нижој тарифи износи четвртину цене више тарифе у одговарајућој зони потрошње.
За домаћинства са двотарифним бројилима цене су следеће:
Зелена зона: виша тарифа износи 9,6136 динара по киловат-сату, а нижа 2,4034 динара.
Плава зона: виша тарифа износи 14,4203 динара по киловат-сату, а нижа 3,6051 динара.
Црвена зона: виша тарифа износи 28,8407 динара по киловат-сату, а нижа 7,2102 динара.

Наведене цене исказане су без акцизе и ПДВ-а и односе се на саму електричну енергију, а не на коначан износ рачуна, који укључује и друге обрачунске ставке.
Важно је знати и да цена зависи од укупне месечне потрошње домаћинства. Према подацима ЕПС-а, зелена зона обухвата потрошњу до 350 киловат-сати месечно, плава од 350 до 1.200, док се потрошња изнад 1.200 киловат-сати обрачунава у црвеној зони, за стандардни обрачунски период од 30 дана.
Ко може да користи јефтину струју?
Нижу тарифу могу да користе домаћинства која имају двотарифна бројила, односно бројила која засебно евидентирају потрошњу електричне енергије у вишој и нижој тарифи.
Код једнотарифних бројила потрошња се обрачунава по једној тарифи, без обзира на доба дана.
Грађани могу да провере коју врсту мерења имају увидом у рачун за електричну енергију. Уколико су потрошња и обрачун засебно приказани за вишу и нижу тарифу, реч је о двотарифном мерењу.
Код дигиталних бројила виша тарифа најчешће је означена ознаком 1.8.1, а нижа ознаком 1.8.2, што је објашњено и у упутствима Електродистрибуције Србије.
Како смањити рачун за струју?
Један од начина за смањење месечних трошкова јесте планирање коришћења уређаја који троше већу количину електричне енергије у периоду ниже тарифе.
То се првенствено односи на бојлер, машину за прање веша, машину за судове и друге веће потрошаче, под условом да њихово коришћење може безбедно да се организује у том периоду.
Ипак, коришћење јефтине струје не значи да ће уређај потрошити мање киловат-сати, већ да ће иста количина утрошене електричне енергије бити обрачуната по повољнијој цени.
Поред правилног распоређивања потрошње, на коначан рачун утичу и енергетска ефикасност уређаја, начин њиховог коришћења и укупна месечна потрошња домаћинства.
Грађанима је на располагању и званични калкулатор ЕПС-а, помоћу којег могу информативно да израчунају износ рачуна на основу унетих података о потрошњи електричне енергије.
мондо.рс

