На 108. годишњицу пробоја Солунског фронта, екипа документарног филма „Раме уз раме“ у Бирмингему је забележила редак примерак заповести Врховне команде српске војске из августа 1918. године.
Није реч о оригиналу – он се чува у архиву – већ о једној од могућих неколико индиго-копија, насталих у време када је заповест куцана на писаћој машини. Примерак, са службеним печатима, деценијама се чува у српској цркви Лазарици.
На пожутелим страницама види се како је Врховна команда припремала операцију која ће само неколико недеља касније довести до пробоја Солунског фронта.
Документ је датиран 22. августа 1918. године у Буковику. У њему су прецизирани задаци Прве и Друге армије, правци напредовања, распоред снага и циљеви операције.
Посебна пажња посвећена је Другој армији, њеном ојачању француским јединицама и артиљеријом, као и правцима наступања преко Сокола, Кучковог камена, Боровог камена и Чатерне. Планиран је и даљи продор према Демир Капији, Неготину и Кавадарцима.
У основи свега била је једна идеја – када се непријатељски положаји пробију, напредовање не сме да стане.
Ратни план напада током лета 1918. разрадио је војвода Живојин Мишић, тада начелник Штаба Врховне команде. Неколико недеља касније, 15. септембра, почео је одлучујући пробој.
КАКО ЈЕ НАСТАЛА КОПИЈА?
У време када је документ настао, службена акта нису се умножавала фотокопирањем. Текст би био откуцан на писаћој машини, а између листова стављен је индиго-папир. Тако су истовремено настајале једна, две или више копија, намењених различитим нивоима команде.
Примерак из Лазарице управо је таква индиго-копија.
Њена вредност није само у садржају. Она је материјални траг административног поступка из времена Великог рата. Службени печати и ознаке додатно сведоче о томе да је копија била део тадашњег војног система.
Оригинал се данас чува у архиву, док је овај примерак, далеко од Србије, преживео више од једног века.
ЛАЗАРИЦА – СРПСКА СВЕТИЊА У БИРМИНГЕМУ
Можда је управо зато симболика места на којем је сачуван толико снажна.
Лазарица у Бирмингему једно је од светлих места српског народа у Великој Британији. За генерације наших људи била је место молитве, окупљања и чувања сећања далеко од отаџбине.
Током снимања филма „Раме уз раме“, екипа је, уз помоћ и гостопримство благочестивог оца Ненада Поповића, добила прилику да забележи овај драгоцени примерак.
А прича о Солунском фронту ту се не завршава.
ОД ЛАЗАРИЦЕ ДО БАЈИНЕ БАШТЕ
Наша екипа је трагове исте историјске везе пратила и у Србији – све до Бајине Баште, где је сахрањена Евелина Хаверфилд, Шкотланђанка која је током Првог светског рата помагала српском народу и била повезана са радом шкотских женских болница и хуманитарних мисија.
Пензионисани пуковник Ник Илић, британски официр српског порекла, некадашњи припадник британске војске и истраживач историјских веза Србије и Велике Британије, који је за своју службу и допринос одликован од стране британске круне, донео је за потребе филма материјале повезане са Бајином Баштом, Евелином Хаверфилд и периодом од Првог светског рата до међуратних година.
Тако се две удаљене тачке – Бирмингем и Бајина Башта – спајају у истој причи.
Једна чува копију војне заповести из времена када се припремао пробој Солунског фронта.
Друга чува гроб жене која је из Шкотске дошла да помогне Србији.
То је прича коју истражује документарни филм „Раме уз раме“ – о људима, траговима и везама Србије и Велике Британије које су настале у најтежим временима, а сачуване су до данас.
Пише: Бојан Т. Драгичевић
дрина.инфо
