Анализа часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) показује колико је наша земља економски напредовала у последњих 13 година.
Реални БДП Србије порастао је око 3,5 одсто у првих седам месеци 2026, а индустрија и трговина бележе раст, уз бољу покривеност увоза извозом.
Незапосленост је пала са 23 на 7,2 одсто, а материјална депривација са 31,3 на 6,2 одсто, што је боље од просека ЕУ.
Инфлација је у јуну и јулу додатно успорила, док су нето зараде реално порасле 8,2 одсто и надмашиле раст цена.
Реални бруто домаћи производ (БДП) Србије у првих седам месеци 2026. године међугодишње је увећан око 3,5 одсто, што је сврстава међу најбрже растуће економије у Европи, наведено је у последњем броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Осим сектора снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, чија је производња пала, сви остали сектори остварују реални међугодишњи раст активности.
Кумулативно посматрано, за период јануар-јул укупна индустријска производња је за 0,3 одсто већа него у истом периоду 2025. године. У том оквиру прерађивачка индустрија је увећана за 1,3 одсто.
Пад незапослености
Кад је реч о стопи незапослености, ако се посматра период у последњих 13 година, показатељи су следећи: Стопа незапослености 2013. била је 23 одсто, а данас 7,2%.
Истовремено, материјална депривација, односно немогућност појединаца да обезбеде себи основне животне намирнице, пала је са 31,3 одсто из 2014. на 6,2 одсто. Ови параметри бољи су од Немачке и Француске, а свакако од просека Европске уније.
Бољи од ЕУ просека
Када је реч о ризику од сиромаштва, бројеви такође показују напредак. Некада је износио 43,2%, а данас 23,2%. Тиме је јаз према ЕУ смањен за 87%. Такође, о напретку говори и податак да само 4,5% грађана не може да приушти нову одећу, за разлику од ЕУ где је просек 7,4%
Просечна плата 2013. покривала 60% потрошачке корпе, данас је премашује. МАТ оцењује да је Србија остварила „један од најимпресивнијих друштвено-економских заокрета у Европи“!
Спољнотрговинска размена, како је наведено, наставља да расте, уз осетно бржи раст извоза у односу на увоз, из чега произилази и повољнија покривеност увоза извозом.
У периоду јануар-јул 2026. извозом је покривено 82,7 одсто робног увоза, што је бољи резултат него годину дана раније, када је стопа покривености износила 79,4 одсто. Србија је, према евиденцији Евростата, у првих седам месеци 2026. у европском врху и по међугодишњем расту реалног промета у трговини на мало. Раст нето зарада у првој половини 2026. у односу на исти период претходне године износио је 8,2 одсто, реално.
Инфлација мања само у шест земаља ЕУ
Инфлација је у јуну и јулу 2026. смањена и на месечном и на међугодишњем нивоу. У јуну и јулу 2026. регистрована је месечна инфлација од 0,2 одсто и минус 0,2 одсто, те међугодишња инфлација од 2,7 одсто и 1,9 одсто.
Због тога је, како је истакнуто, реални раст зарада знатно надмашио инфлацију, што додатно подржава раст домаће потрошње.
– Овако значајно смањење међугодишње инфлације последица је кретања њене небазне компоненте услед смањења цена хране, имајући у виду изузетан род и пад цена воћа и поврћа – стоји у анализи.
Међугодишња инфлација је, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена у Србији, износила три одсто у јуну и 2,2 одсто у јулу, а у Европској унији 2,9 одсто у јуну и три одсто у јулу, односно у еврозони 2,8 одсто у јуну и 2,9 одсто у јулу.
Од 27 земаља чланица ЕУ, мању међугодишњу инфлацију него Србија у јулу 2026. имало је шест земаља – Шведска, Чешка, Мађарска, Данска, Естонија и Малта. С друге стране, највеће стопе инфлације у јулу забележене су у Румунији (8,2 одсто), Литванији (5,4 одсто), у Бугарској и на Кипру (по 4,4 одсто).
курир.рс
