У најновијој верзији „најгоре оцењење хране“ „Taste Atlas-a“, специјализованог сајта за светску кухињу, нашла су се чувена и вољена јела српске трпезе, али и она због којих се прескаче ручак.
На списку „15 најгорих српских јела“ који је објавио „Taste Atlas“ на самом дну су слаткиши и оброци који нужно немају нарочито ниску оцену од стране корисника и кулинарских експерата јер се у просеку крећу око 3.9 од максималних 5, али су свакако завршили на списку.
На дну табеле као „најмање лоша“ нашли су се:
- Слатко од вишања
- Чесница
- Лења пита
- Пребранац
- Бундевара
У неславну листу топ 10 најгорих спадају:
- Маковњача
- Ражњићи
- Шкембе чорба
- Српска салата
- Фиш паприкаш
- Попара
- Лесковачка кавурма
„Победници“ на листи су три специјалитета око којих се увек води дебата, јер када је храна у питању све је ствар укуса и афинитета.
Ово су прва три места и како их је Тасте Атлас описао:
3. Пихтије
Пихтије су српско јело које се прави од јефтинијих делова свињског меса као што су глава или коленица.. Месо се често кува заједно са бибером, луком, шаргарепом и ловоровим листом док не постане толико мекано да отпадне од кости. Заједно са темељцем, месо се ставља у чиније које се затим остави да се охлади и стегне.
Пихтије се служе нарезане као предјело, уз хладно кисело поврц́е и чашицу ракије.
2. Резанци с маком
Резанци с маком је јело које се састоји од широке, танке пшеничне тестенине која је преливена обилним количинама растопљеног путера, а затим посута маком и шец́ером. Иако се обично везује за Чешку, тачно порекло јела још увек није познато, док се сличне сорте налазе у многим земљама Централне и Источне Европе под различитим називима. У Аустрији је слично јело познато као мохннуделн, припремљено са дебелим и кратким резанцима од кромпира, док се српска верзија из Војводине зове резанци с маком.
1. Жива пљескавица
Жива пљескавица је предјело од млевеног телец́ег меса, соли, бибера, димљене паприке, Вегете, уља и сецканог лука. Месо и зачини се стављају на велики тањир и меша се виљушком док се не формира хомогена масу која се затим обликује у пљескавицу.
Јело је настало у ресторану „Код Боре“ у Седларима код Ваљева у Србији, а слично јело било је популарно и у државним ресторанима у бившој Југославији. Пошто су били у стисци са временом, обично би за ручак јели пљескавицу од сировог меса увучену у топлу лепињу. Жива пљескавица се служи са печеним хлебом или лепињом и сољу и паприком за зачин и обично се конзумира док се чека наруџба меса са роштиља.
мондо
