Међутим, водећи светски стручњаци за спавање и лекари Националне фондације за сан званично су срушили овај дугогодишњи мит.
Количина сна која нам је неопходна за нормално функционисање, јак имунитет и добро здравље драстично се мења током живота, а оно што је идеално за тинејџера, за особу у педесетим годинама може бити превише.
Сан није само одмор – то је период када се наш мозак регенерише, ткива обнављају, а хормон раста и имунитет доживљавају свој врхунац. Да бисмо сазнали колико нам је ноћног одмора заиста потребно, доносимо вам детаљан и освежен водич са тачним препорукама по старосним групама.
Табела ноћног одмора: Колико сати сна захтева ваше тело?
Лекари наглашавају да не треба паничити ако понекад одступите од ових бројки, али хронично одступање од препоручених оквира води у озбиљне здравствене проблеме.
Новорођенчад (од 0 до 3 месеца): Потребно им је од 14 до 17 сати сна током 24 сата (укључујући и дневне дремке).
Одојчад (од 4 до 11 месеци): Њиховом развоју је неопходно од 12 до 15 сати сна.
Мала деца (од 1 до 2 године): Идеално је између 11 и 14 сати одмора.
Предшколци (од 3 до 5 година): Потребно им је од 10 до 13 сати сна.
Деца школског узраста (од 6 до 13 година): За правилан развој и концентрацију у школи неопходно је 9 до 11 сати.
Тинејџери (од 14 до 17 година): Због бурних хормоналних промена и развоја, њима је потребно 8 до 10 сати ноћног сна.
Млађи одрасли (од 18 до 25 година): Оптимално време за спавање јесте од 7 до 9 сати.
Одрасли (од 26 до 64 године): Златни стандард за ову групу износи од 7 до 9 сати.
Старије особе (65 и више година): Потреба за саном се благо смањује и износи од 7 до 8 сати.
Златно правило стручњака је да је квалитет сна је подједнако важан као и његов квантитет. Осам сати испрекиданог и немирног сна у бучној просторији нема ни приближно исту вредност као седам сати дубоког, непрекидног ноћног одмора.
Шта се дешава са организмом ако се не спава довољно
Многи људи у савременом, брзом темпу живота свесно жртвују сан како би завршили обавезе. Међутим, научници упозоравају да је хроничан недостатак сна тихи убица модерног доба.
Када се ноћима спава мање од минимума предвиђеног за одређене године, у организму долази до опасних ланчаних реакција:
Слабљење имуног система: Тело производи мање заштитних антитела, па постајете подложни вирусима и инфекцијама.
Повећан ризик од гојазности: Недостатак сна ремети хормоне апетита (лептин и грелин), што доводи до неконтролисане жеље за слаткишима и угљеним хидратима.
Кардиоваскуларни проблеми: Хронична неиспаваност подиже крвни притисак и повећава ризик од срчаног и можданог удара.
Пад концентрације и памћења: Мозак без достојног одмора не може да штити и архивира информације, па долази до расејаности и успорених реакција у вожњи.
Већи ризик од дијабетеса типа 2: Тело губи способност да ефикасно обрађује глукозу.
блиц
