Истраживања базирана на разним техникама неуро-мапирања показују да рана музичка едукација (пре 7. године) производи стварне физичке промене у структури и функцији мозга.
Једна студија је показала повећање беле масе у корпус калосуму (структура у мозгу која омогућава комуникацију између леве и десне хемисфере) што последично повећава мождане везе. Ајнштајн је научио да свира виолину као мало дете, а истраживање његовог мозга је показало неуобичајено јаке везе.
Друга скорашња студија је утврдила да рана музичка едукација повећава сиву масу у церебралном кортексу, посебно у сензорно-моторичкој регији. Ово помаже детету да боље регулише емоције, лакше савладава фрустрације и контролише прекомерно реаговање у тешким сиутуацијама.
Још једна студија неуро мапирања је показала да чак и кратко музичко искуство повећава крвоток у левој страни мозга. Сматра се да ово помаже у равоју језичких вештина.
У марту 2018. на скупу научника у оквиру Радионице о музици и мозгу Националног института здравља Кенеди истакнуто је да резултати истраживања показују да још од најмлађег узраста деца реагују на слушање музике, а ово искуство значајно доприноси језичком развоју. Уз промоцију језичких вештина, ово истраживање је показало да музика има позитивно дејство на развој других когнитивних функција укључујући пажњу, визуелано-просторну перцепцију и извршне функције.
бебо
