Српски народ и ове године одаје пошту страдалима и прогнанима током војно-полицијске операције „Олуја“, која је изведена почетком августа 1995. године. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, током и након те акције убијено је или се и даље води као нестало око 2.000 Срба, док је више од 220.000 људи било приморано да напусти своје домове у Хрватској.
Од почетка операције, 4. августа 1995. године, када је у раним јутарњим часовима започео напад на Книн, па у наредних 48 сати, подручје тадашње Републике Српске Крајине стављено је под контролу хрватских снага. У Србији и Републици Српској сваке године обележава се сећање на жртве прогона, а централна комеморација ове године биће одржана у Мркоњић Граду.
Масовни егзодус српског становништва одвијао се у колонама људи који су са собом носили само најнеопходније ствари и користили возила која су имали на располагању. На путу ка Србији и Републици Српској избеглице су, према наводима, биле изложене нападима хрватске артиљерије и ратног ваздухопловства.
На подручју Крајине остали су углавном цивили, који су, према доступним подацима, били изложени насиљу и након званичног завршетка операције 7. августа. У тексту се наводи да је акција спроведена под покровитељством тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана.
Након „Олује“, уследила је операција „Маестрал“ на територији Босне и Херцеговине, током које су хрватске и муслиманске снаге, према наведеним подацима, усмртиле још 655 Срба, док је око 125.000 становника српске националности било принуђено да напусти своје домове.
Многи од оних који су се касније вратили у места из којих су избегли данас, према наводима, и даље живе без одговарајуће инфраструктуре и основних услова за нормалан живот.
Судски поступци пред Хашким трибуналом
Хашки трибунал је у јулу 2001. године објавио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције „Олуја“. Након вишегодишњег бекства, Готовина је ухапшен у Шпанији 7. децембра 2005. године и изручен Трибуналу.
Годину дана раније добровољно су се предали и хрватски генерали Иван Чермак и Младен Маркач. Теретили су се за прогон, депортацију и присилно премештање становништва, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутно поступање током и након операције.
Касније је одлучено да се поступак против Готовине обједини са предметом против Чермака и Маркача.
Првостепеном пресудом из априла 2011. године Анте Готовина осуђен је на 24 године затвора, Младен Маркач на 18 година, док је Иван Чермак ослобођен оптужби.
У тој пресуди наведено је да је операција „Олуја“ представљала удружени злочиначки подухват, на чијем је челу био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, са циљем протеривања српског становништва из Книнске Крајине.
Међутим, у новембру 2012. године Апелационо веће Хашког трибунала укинуло је првостепену пресуду у делу који се односио на Анту Готовину и Младена Маркача, ослободивши их одговорности за прогон Срба из Книнске Крајине. Након доношења правоснажне одлуке обојица су пуштена на слободу.
Према коначној пресуди Трибунала, операција „Олуја“ није оквалификована као удружени злочиначки подухват са циљем протеривања српског становништва из Книнске Крајине.
Подаци о страдалима и прогнанима
Према евиденцији Документационо-информационог центра Веритас, током и након операције „Олуја“ живот је изгубило или се као нестало води око 2.000 Срба.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине, коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 припадника српског народа.
нсуживо.рс
