Порта Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти у суботу увече била је место молитве, песме и сусрета.
Уочи Илиндана, храмовне славе, окупили су се верници, свештенство, чланови културно-уметничких друштава и бројни суграђани како би заједно започели обележавање празника посвећеног великом старозаветном пророку.
После празничног вечерњег богослужења уследио је свечани опход око храма. Поред гроба шкотске хуманитарке Евелине Хаверфилд служена је молитва за њену душу и за упокојене парохе који су некада служили у овом храму.
Празнично вече настављено је културним програмом у којем су наступили чланови певачке групе при храму и Културно-уметничког друштва „Миленко Топаловић“. Духовне и традиционалне песме, народне игре и ношње унеле су посебну топлину у црквену порту.
Окупљени народ поздравио је свештеник Владимир Васиљевић, који је подсетио на дугу историју храма и значај места на којем се генерације Бајинобаштана окупљају.
– Прослављамо славу овог светог храма, који већ више од 130 година стоји на овом брду, где се народ вековима окупљао да се Богу моли, да тражи утеху и помоћ, али и да захвали Богу на свему што му је даровао. Ове године пригодан програм припремили су наши људи, чланови певачке групе и културно-уметничког друштва, који су се потрудили да достојно прославимо храмовну славу – поручио је Васиљевић.
Храм који више од 130 година памти Бајинобаштане
Радови на изградњи Храма Светог пророка Илије почели су у мају 1892. и трајали до јула 1893. године. Прва литургија служена је 1. јануара 1894. по старом календару, а храм је освештан 19. јула исте године, уочи црквене славе.
Црква је подигнута добровољним прилозима народа, а највећи приложник био је Манастир Рача. Око њене изградње посебно су се залагали свештеник Лука Поповић и народни посланик Радисав Митровић. Звонару је 1938. године освештао владика Николај Велимировић. Храм је током наредних деценија више пута обнављан, иконописан је 1993, а 1995. године добио је иконостас од ораховог дрвета израђен у дуборезу.
-
Фото: Дрина инфо
Кроз различите историјске периоде, ратове и друштвене промене, црква је остала место молитве и духовни ослонац становницима Бајине Баште.
Евелина Хаверфилд – Шкотланђанка која је срцем изабрала Србију
Посебно место у историји храма и града припада Евелини Хаверфилд, шкотској племкињи, борцу за женска права и великој добротворки српског народа.
У Србију је дошла 1915. године са Болницама шкотских жена и помагала рањеницима и болесницима. После Великог рата вратила се у Србију и 1919. године у Бајиној Башти покренула оснивање дома за ратну сирочад, у којем је било смештено око стотину деце. Обилазила је удаљена села, носећи помоћ сиромашнима и болеснима.
Исцрпљена непрекидним радом, преминула је од упале плућа 21. марта 1920. године. Иако је била протестанткиња, уз благослов владике Николаја Велимировића сахрањена је у порти православног храма. Њен ковчег био је прекривен српском заставом, а на вечни починак испратила ју је готово читава варош.
Прослава храмовне славе наставља се на Илиндан Светом литургијом, резањем славског колача, наступом КУД-а „Јелек“ и заједничким послужењем.
Овогодишње окупљање још једном је показало да Илиндан у Бајиној Башти није само верски празник већ и дан сећања, сусрета и заједништва. У порти старог храма спојили су се молитва, историја и народна традиција, подсећајући да једна заједница траје док чува своје светиње, памти доброчинства и наслеђе преноси новим генерацијама.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
