Туристичка организација Србије (ТОС) активно промовише летовање у земљи кроз кампање које истичу природна богатства, језера, бање и планинске центре. У наставку су издвојене најпопуларније летње дестинације за одмор на планинама као што су Златибор, Копаоник, Тара, Дивчибаре и Голија.
Када детаљно упознате сваку од ових планина, нама шансе да одолите њиховим чарима овога лета, поручују из Туристичке организације Србије.
Златибор
Планински центар с најдужом туристичком традицијом међу планинама у Србији, отворен је за посетиоце још од 1893. године, када га је посетио и српски краљ Александар Обреновић.
Природа
Захваљујући уравнотеженом односу пошумљених предела и пространих ливада, уређених стаза за скијање, пешачење и бициклизам, Златибор се развио у велик туристички центар који и зими и лети окупља на хиљаде посетилаца из земље и иностранства.
На овој планини сваке године одржи се и поприличан број конгреса, семинара и симпозијума, а због чистог ваздуха и благотворне лековите климе проглашена је и значајним климатским лечилиштем.
Златибор је испресецан рекама од којих су највеће Црни Рзав и Катушница. Ове реке и оближњи потоци богати су пастрмкама, кркушама, скобарима и другим врстама рибе.
У селу Гостиље на 30 километара од центра Златибора, налази се истоимени водопад изузетне лепоте, док се на самој планини можете одморити и крај два вештачка језера – у Рибници на реци Црни Рзав, и у самом центру насеља Златибор.
Садржаји
Тјубинг, као и жичара на Торнику, могу се користити и у летњем и у зимском периоду и пружају неизмерно адреналинско задовољство свима који одлуче да их испробају. Омиљена рекреативна активност посетилаца Златибора је шетња многобројним стазама кроз планину, а због благих нагиба терена Златибор представља и једну од омиљених дестинација за вожњу бицикла у Србији. Стазе дуге на десетине километара воде кроз најлепше пределе Златибора све до Мокре горе и до Сирогојна, као и до административног центра ове области – Чајетине.
Знаменитости
Поред прелепе природе, Златибор је познат и по доброј храни. Уживајте у сиру и кајмаку и другим јелима карактеристичним за ове просторе у традиционалном амбијенту села Сирогојно. Овде се, на локацији од чак пет хектара, налази једини музеј на отвореном у Србији – „Старо село” с оригиналним кућама и окућницама из 19. века.
Незаобилазна спелеолошка знаменитост овог краја је Стопића пећина, која се одликује великим кадама од бигрема и подземним водопадом. На оближњем брду Мећавник налази се етно-село прослављеног филмског режисера Емира Кустурице, саграђено у локалном стилу. Бициклистичка стаза Златибор – Мокра гора довешће вас право до овог етно-села.
А уколико од вожње бицикла бише волите романтично путовање возом, крените у обилазак овог краја старом пругом уског колосека, популарном „Шарганском осмицом”.
Копаоник
Природа
С дужином од 80 километара, Копаоник је највећи планински масив у Србији и једна од најпопуларнијих дестинација, како у зимским тако и у летњим месецима. Свој назив дугује бројним рудним богатствима која су овде ископавана од давнина. Преко 200 сунчаних дана сваке године донело је овој планини надимак „планина сунца”, а немали број људи тепа му и надимком Коп.
Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж с густим четинарским шумама. С високих планинских врхова Копаоника, пружа се поглед до Шар-планине, Комова и Старе планине, и у њему можете уживати док пуним плућима удишете свеж планински ваздух.
Због изузетних природних вредности Копаоник је проглашен националним парком. Шетајући његовим шумама проћи ћете поред чак 1.600 различитих врста биљака, од којих су четири угрожене у Европи. Овде можете видети и 90 биљних врста које расту искључиво на овим просторима – копаоничку чуваркућу, копаоничку љубичицу и Панчићеву режуху.
Копаоник је веома популаран међу скупљачима печурака јер овде на релативно малом простору могу пронаћи велики број вргања, лисичарки, шампињона, буковача и других биљака погодних за људску исхрану. На Копаонику живи и велики број угрожених дневних лептира и других животињских врста а због великог броја птица које насељавају ове просторе уврштен је у међународну ИБА мрежу важних подручја за птице.
Садржаји
Копаоник преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља најпознатији српски скијашки центар. На простору висоравни Равни Копаоник налази се велики туристички комплекс с бројним смештајним капацитетима и разгранатим системом ски-стаза и жичара.
На Копаонику не долази до затишја након што прође зимска сезона. Током летњих месеци посетиоци могу изабрати једну од многих пешачких тура кроз дивљу нетакнуту природу. Можете отићи на излет до извора Метође или продужити до Семетешког језера, а они најупорнији могу се успењати и до 2.017 метара високог Панчићевог врха, највишег врха ове планине.
Поред активности за одрасле, Копаоник је познат и по бројним програмима за децу као што су: школе кошарке, тениса, јахања или енглеског језика. Ту су и разноврсни програми за мршављење и стицање кондиције, а због пријатне климе и опремљених спортских терена Копаоник је постао место где се бројне спортске екипе припремају за велика такмичења.
Знаменитости
Копаоник је још у античком и средњовековном добу био познат по рудном потенцијалу, о чему говоре и остаци рударских насеља у његовој близини – попут Старог трга и Новог брда. Током средњовековног периода, Копаоник је био средиште српске државе, због чега се у непосредној близини ове планине налазе остаци утврђених градова Звечан, Козник и Маглич.
У околини Копаоника можете посетити и неке од најлепших цркава и манастира средњег века укључујући Градац, Павлицу, Студеницу, Жичу и Сопоћане. Од религијских објеката, у близини се налазе и црква посвећена Методију Олимпијском, коју су саградили Римљани у 3. веку, као и локалитет „Небеске столице” посвећен Светом Прокопију, заштитнику рудара. На самој планини налазе се минерални извори нискорадиоактивне воде „Крчмар” и „Марине воде”, а велики бањски комплекси Јошаничке, Луковске и Куршумлијске бање, који се налазе у подножју планине, гарантују одличне услове за одмор и уживање.
Тара
Природа
Смештена у западној Србији, оивичена дубоким кањоном реке Дрине, налази се планина рајских пејзажа и божанског имена – Тара. Назив је добила по богу Тару који је, легенда каже, баш ову планину одабрао да на њој проживи свој живот.
Стеновите литице Таре прекривене су густим шумама, ливадама и пропланцима у којима обитава разноврстан биљни и животињски свет. Међу многобројним биљкама, најзанимљивија је Панчићева оморика, четинарска врста која расте само на Тари, названа по чувеном српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је и открио. Разноликост станишта и очуваност вегетације донели су Тари статус националног парка у коме су уточиште пронашле многобројне животињске врсте као што су: мрки медвед, дивокоза, велики тетреб, сури орао и друге.
Оивичена кањоном Дрине, с вештачким језером Перућац, околина Таре позната је и као риболовачки центар који обилује разним врстама рибе, нарочито трофејним примерцима младице и сома.
Садржаји
Посетиоци Таре смештај могу потражити у једном од њена два туристичка центра – Калуђерским барама или Митровцу. Калуђерске баре посетиоцима пружају прилику за рекреацију на неком од игралишта за мале спортове, тенис, дечјим игралиштима или на трим-стази.
Бројне планинарске стазе провешће вас кроз најлепше пределе ове планине, а можете их прећи и брдским бициклом. У летњим месецима неизоставно посетите језера Заовине и Перућац и уживајте у пливању, купању и излетима крај воде.
Знаменитости
У околини планине можете обићи неколико средњевековних локалитета међу којима се по лепоти истиче манастир Рача изграђен у 13. веку. На локалитету „Мраморје” у Перућцу налазе се средњевековни надгробни споменици – стећци, који су уписани и у Унескову листу светске културне баштине.
Авантуристи се могу спуштати низ зелену воду Дрине и заједно с хиљадама ентузијаста из свих крајева света учествовати у чувеној Дринској регати, док ће љубитељи природе уживати у обиласку једног од три видиковца (Бурово брдо, Бањска и Биљешка стена) с којих се пружа фантастичан поглед на кањон ове прекрасне реке.
Дивчибаре
Природа
У централном делу планине Маљен, на висини од 980 метара, налази се познато туристичко место Дивчибаре. Ова планинска оаза налази се на нешто мање од 2 сата вожње од Београда и једно је од омиљених туристичких дестинација, како за породичне одморе, тако и за школске излете.
У летњим месецима, у шумама букви и јела, плаве се плодови боровнице, а ако се мало потрудите, можете да нађете и шумске јагоде, дивље малине и купине, као и јестиве гљиве које током сезоне често заврше на локалним пијацама и трпезама. Међу популацијама пернате дивљачи најзаступљенија су јата креја, јаребица камењарка, шареног и сеоског детлића, као и планинског славуја, а на планини можете видети и срне, зечеве, веверице, дивље свиње и куне.
Масив Маљена пресеца велики број речица и потока који припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве. Међу њима је посебно интересантна река Манастирица, која извире под „Краљевим столом” и прави веома атрактиван водопад висок близу 30 метара, познат по имену „Скакало”. Овај предео обилује и многим изворима од којих су најпознатији Жујан, који се налази у пространој мочварној ливади, Хајдучка чесма на вису Чубрица и Маркови чанци.
Садржаји
Како бисте што боље упознали све чари које овај планински драгуљ пружа, можете у истраживање кренути пешке, пратећи једну од бројних пешачких стаза које воде ка најинтересантнијим врховима Дивчибара.
Пешачку стазу „Љути крш” многи сматрају најлепшом међу њима, јер се с ње пружа прекрасан поглед низ кањон чудесне Црне реке. Уколико пак желите да планину обиђете у нешто бржем темпу, изаберите једну од бициклистичких стаза која ће вас провести кроз најлепше пределе Дивчибара у ритму који сами одредите.
У лето, жичара на Црном врху опет ради пуном паром – госте води на панорамску вожњу. А бројни кошаркашки, тениски и рукометни терени такође пружају велик број прилика за спорт и забаву током сувљег дела године.
Знаменитости
У близини Дивчибара налазе се бројни манастири – Ћелије из 13. века, Јовања из 15. века, као и манастир Лелић сазидан почетком 20. века, који вам могу дати мало духовног отклона од свакодневице.
У близини Дивчибара налазе се Таорска врела – један од најлепших каскадних слапова у Србији. Док сте у овом крају, предлажемо да обиђете и оближње Ваљево. Можете се прошетати кроз стару чаршију, посетити Народни музеј и бројне ликовне галерије, или пак свратити до оближњег села Струганики обићи родну кућу војводе Мишића, једног од најзначајнијих српских војсковођа у Првом светском рату.
Током целе године на Дивчибарама се одржавају разноврсне културне и спортске манифестације. Музички фестивал Mountain Music Fest, који се одржава током августа, окупља велики број младих који поред сјајне музике могу учествовати и у спортским активностима попут зип-лајна, јоге, кросфита…
Изузетна лековита својства ове планине препозната су и од стране Климатолошког института Србије који је 1963. године прогласио Дивчибаре за „климатско лечилиште”.
Голија
Природа
Голија је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. Име је добила по својој „големој” величини, а због изузетне очуваности природних и културних вредности уписана је у Унескову светску листу резервата биосфере.
Боравећи на Голији, бићете окружени с готово хиљаду различитих биљних и животињских врста. Најраспрострањенија међу њима је планински јавор, врста која је преживела ледено доба и с временом постала симбол Голије. Због присуства скоро 100 различитих врста птица али и сисара као што су јеж, алпска ровчица, слепо куче, ласица, мрки медвед и вук, Унеско је подручје Голије и суседне планине Радочела прогласио за Специјални резерват биосфере „Голија – Студеница”.
Голија је богата рекама у којима живе бројне слатководне врсте риба, укључујући поточку пастрмку, кркушу, јошанку… На Голији се налази и Даићко језеро, познато и као Тичар, које госте привлачи интересантним троугластим обликом и великим варијацијама у нивоу воде током сушних и кишних месеци. У близини се налази и језеро Небеска суза које се појавило после земљотреса у Румунији 1974. године.
Захваљујући очуваној природи, ова планина посетиоцима нуди јединствене природњачке експедиције и програме „преживљавања” у природи. Једна од најлепших авантура за децу и одрасле је целодневна шетња кроз густе шуме Голије, уз брање шумских јагода и боровница и сусрете с дивљим коњима који слободно трче по зеленим пашњацима.
Садржаји
Због повољних струјања ветрова, Голија је идеално место и за све љубитеље параглајдинга.
На месту Одвраћеница, уместо некадашњег планинарског дома, отворен је хотел „Голија” у коме се можете одморити или разонодити уз билијар, стони тенис и стони фудбал. На надморској висини од нешто више од 1.400 метара, налази се и планинарски дом „Голијска река”, у чијем склопу су уређено фудбалско игралиште, терени за мале спортове и тенис.
Голија обилује добро обележеним пешачким стазама, које због великих висинских варијација захтевају нешто бољу физичку кондицију. С друге стране, лагана шетња кроз уређену „стазу здравља” дугу 3 километра, изузетно благотворно утиче на опште здравствено стање посетилаца те се препоручује свима без обзира на кондицију, године и виталност.
Знаменитости
Голија обилује културно-историјским знаменитостима које можете видети како на самој планини тако и у непосредној околини. У северном делу Голије, у долини реке Студенице налази се истоимени манастир из 12. века. Овај споменик културе од изузетног значаја уписан је и у Листу светске културне баштине UNESCO-а.
У селу Градац налази се велики камени крст подигнут у 17. веку, украшен урезаним ранохришћанским симболима и словима. Недалеко од села налази се и манастир Градац, који је српска краљица Јелена подигла у 13. веку као своју задужбину.
У порти манастира одржава се културно-уметничка манифестација „Дани краљице Јелене“, која сваке године окупља на десетине познатих уметника, писаца, глумаца, музичара, као и локална културно-уметничка друштва. У подножју планине Голије можете обићи и камени „Римски мост“ за који се верује да потиче из доба Немањића, иако његов назив асоцира на античка времена.
новости
