Данас се обележава празник преподобног Давида Солунског, светитеља познатог по чудима и снази вере.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник преподобног Давида Солунског, великог подвижника, чудотворца и човека чија је вера, према предању, била толико снажна да је чинио дела која су задивила и цареве и обичан народ. Верници верују да је ово дан када се посебно треба помолити за мир у дому, заштиту породице и снагу да се победе страхови и искушења.
Његов живот био је испуњен молитвом, постом и потпуним предањем Богу, због чега га Црква и данас поштује као једног од великих светитеља раног хришћанства.
Преподобни Давид био је родом из Солуна. Уместо лагодног живота, изабрао је пут одрицања и подвига. Најпре се настанио у скромној колиби под бадемовим дрветом у близини Солуна, где је године проводио у непрекидној молитви, посту и бдењу.
Касније је наставио своје подвиге у Тесалији, а његово име постајало је све познатије међу народом због мудрости, смирености и бројних чуда која су му приписивана.
Предање каже да се толико очистио духовним животом да је задобио велику благодат Божју.
Чудо које је задивило и цара
Једно од најпознатијих предања говори да је преподобни Давид једном приликом узео ужарени жар у голу руку, на њега ставио тамјан и њиме окадио цара, не задобивши никакву повреду.
Присутни су остали запањени призором, а сам цар се, видевши ово чудо, поклонио светитељу до земље, схвативши да је пред њим човек велике вере и Божје милости.
Али то није било једино чудо које се везује за његово име.
Народ је записао да је једном младићу, за ког се веровало да га мучи зли дух, било довољно да приђе његовој келији. Младић је почео да виче како га „пржи огањ“, а Давид га је само благословио кроз мали прозор своје келије и, према предању, демон је истог тренутка напустио несрећног младића.
Другом приликом пред њега су довели слепу жену. После молитве и знака крста који је начинио над њом, жена је, како говори црквено предање, прогледала.
Због таквих догађаја многи су му долазили тражећи утеху, савет и молитву.
Мирно се упокојио око 540. године, оставивши иза себе пример живота посвећеног вери, смирењу и љубави према Богу.
На исти дан Црква помиње и чудотворну икону Одигитрију
Данашњи празник везан је и за спомен чувене иконе Пресвете Богородице Одигитрије, једне од најпоштованијих икона у православљу.
Према црквеном предању, насликао ју је свети апостол и јеванђелист Лука, а сама Пресвета Богородица благословила је њен лик.
Икона је из Антиохије пренета у Јерусалим, а затим у Цариград, где ју је царица Евдокија поклонила Пулхерији.
Назив Одигитрија значи „Путевођа“, јер се верује да управо Богородица води вернике путем спасења.
Предање говори да су два слепа човека, вођена невидљивом руком Пресвете Богородице, стигла пред ову икону у Влахернској цркви, где су после молитве прогледала. Од тада је Одигитрија постала симбол Божје помоћи свима који траже прави пут у животу.
Народни обичаји
У нашем народу верује се да данашњи дан треба започети у миру, без свађе, тешких речи и лоших мисли.
Обичај налаже да се оде у цркву, упали свећа за здравље живих и покој душа преминулих, а затим у тишини упути молитва Светом Давиду Солунском.
Стари су говорили да се на сутрашњи празник посебно треба молити за ослобађање од страха, злих мисли и непријатељства, јер је Свети Давид читав живот посветио борби против духовних искушења.
У појединим крајевима веровало се да је добро помирити се са особом са којом сте у свађи, опростити увреде и учинити неко добро дело, јер се сматра да се тако из дома удаљава свако зло и призива Божји благослов.
Такође, саветовало се да се у кући запали кандило или свећа и да се бар неколико тренутака проведе у заједничкој породичној молитви.
Молитва Светом Давиду Солунском
„О преподобни оче Давиде, угодниче Божји, који си постом, молитвом и смирењем задобио благодат Господњу, моли Христа Бога да нам подари мир душе, здравље тела, снагу у искушењима и заштиту од сваког зла. Учврсти нас у вери, сачувај наше домове и породице и измоли нам спасење. Амин.“
За вернике, данашњи празник није само подсећање на једног великог светитеља, већ и прилика да застану, помоле се и подсете да су вера, праштање и доброта вредности које, према хришћанском учењу, имају највећу снагу. Зато многи управо данас одлазе у храм, пале свећу и моле се да из њиховог дома нестану страх, немир и свако зло, а да их на животном путу прате мир, здравље и Божји благослов.
мондо.рс
