КАДА се поведе прича о дугом и здравом животу у Србији, многи би помислили да предњаче највећи градови са најбољом здравственом инфраструктуром. Међутим, најновији подаци показу
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, најдуже се живи у Златиборском округу, где очекивани животни век износи 77,1 годину. На другом крају лествице налази се Севернобанатски округ са просечних 73,7 година, што значи да разлика између становника ова два дела Србије износи чак 3,4 године.
На нивоу целе државе очекивани животни век износи 76 година. Мушкарци у просеку живе 73,7 година, док жене доживе просечно 78,4 године.
Изненађење међу рекордерима
Још занимљивији су подаци када се погледају појединачне општине.
Најдуговечнији мушкарци у Србији живе у Бујановцу, где очекивани животни век износи 76,6 година. Када је реч о женама, апсолутни рекорд држи Севојно, где је очекивани животни век чак 82,3 године.
То практично значи да жене у Севојну у просеку живе готово девет година дуже од мушкараца на нивоу целе Србије.
Србија и даље испод европског просека
Иако се животни век становништва последњих година углавном кретао узлазном путањом након пандемије коронавируса, Србија је и даље значајно испод просека Европске уније.
Док грађани Србије у просеку живе 76 година, просечан становник Европске уније доживи око 81 годину. Разлика од приближно пет година указује на простор за напредак када је реч о превенцији болести, здравственој заштити и животним навикама.
Шта крије тајна Златиборског округа?
Стручњаци истичу да на дуговечност утиче читав низ фактора, а не само квалитет здравствене заштите. Међу најважнијим су начин исхране, физичка активност, квалитет ваздуха, ниво стреса и животна средина.
Управо због тога многи сматрају да предност Златиборског округа лежи у комбинацији планинске климе, чистијег ваздуха, традиционалне исхране и активнијег начина живота у односу на велике урбане центре.
Ипак, научници упозоравају да не постоји једна „магична формула“ за дуг живот. Генетика, социоекономски услови, доступност здравствених услуга и личне навике заједно обликују очекивани животни век становништва.
Србија све старија
Подаци показују и да Србија убрзано стари. Више од петине становништва данас чине особе старије од 65 година, док се број становника из године у годину смањује.
У таквим околностима, подаци о дуговечности постају важан показатељ не само здравственог стања грађана, већ и квалитета живота у различитим деловима земље.
Једно је сигурно – када је реч о дугом животу, рекорд не држе највећи градови. Титула најдуговечнијег краја Србије тренутно припада Златиборском округу, док се међу појединачним срединама посебно издвајају Бујановац и Севојно.
24седам
