Духовски понедељак обележава се као други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле. У народу је познат по обичајима кићења кућа зеленилом, паљења свећа и сећања на покојне.
Дан након празника Свете Тројице, познат као Духовски понедељак, односно Понедељак Духовски, један је од значајних дана у православном календару. Обележава се увек у понедељак, 51 дан после Ускрса, као други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле, познатог и као Тројице или Педесетница.
Овај дан посвећен је Светом Духу, а у народној традицији дубоко је повезан и са сећањем на преминуле, али и са природом, за коју се верује да је тада испуњена посебном духовном енергијом.
Обичаји и веровања: Зеленило, венчићи и мир у дому
Један од најраспрострањенијих обичаја јесте кићење кућа зеленилом. Гранчице леске, храста, липе и букве, као и трава и цвеће, уносе се у домове и цркве. Верује се да зеленило доноси здравље, плодност и благостање, али и штити дом од лоших сила.
У храмовима и домаћинствима верници плету венчиће од цвећа и траве, који се потом чувају као симбол благослова. У појединим крајевима верује се да девојке које поклоне венчић момку доносе срећу у љубави, а да ће се младићи до краја године оженити.
Посебан обичај везан је и за умивање водом у којој је стајало цвеће од венчића, за које се верује да доноси здравље и “чистоћу лица током целе године”.
Сећање на преминуле и породична трпеза
Духовски понедељак у многим крајевима Србије посвећен је и покојницима. Људи пале свеће на гробљима, остављају храну и присуствују молитви за душе преминулих, верујући да се тог дана душе враћају међу живе.
У неким крајевима припрема се и жито (кољиво), вино и славски колач, док се у западној и јужној Србији практикује обичај „одласка у душе“, када се храна дели у име покојника.
У западној Србији познат је и обичај постављања симболичне трпезе на гробовима, како би се, према веровању, душама умрлих обезбедила утеха и мир.
Мир и тишина, без тешких послова
На Духовски понедељак се традиционално не обављају тешки физички послови. Посебно се избегавају рад у пољу и послови са иглом и концем. У народу се верује да онај ко ради на овај дан „неће имати мира током године“.
Због тога се овај дан проводи у тишини, молитви и породичном окупљању. У многим кућама припрема се и богатија трпеза, као симбол поштовања празника и духовне сабраности.
Празник саборности и духовног почетка Цркве
Силазак Светог Духа на апостоле, који се обележава на Тројице и у наставку празника, сматра се почетком живота Цркве. Према предању, тог дана апостоли су испуњени Духом Светим почели да проповедају, а око три хиљаде људи поверовало је у њихову проповед и крстило се.
Због тога се Духови у православљу називају и „рођенданом Цркве“, а празник траје три дана и обележава се црвеним словом.
курир.рс
