У Музеју ћирилице у Рачи код Бајине Баште данас је свечано отворена изложба „У славу ћирилице”, у организацији Фондације „За српски народ и државу”.
Ова поставка има посебан значај јер је реч о првој гостујућој изложби у недавно отвореном Музеју ћирилице, установи која је за кратко време постала важно место окупљања свих који брину о српском писму, култури и духовном наслеђу.
Изложби је присуствовала директорка Фондације „За српски народ и државу“ Љубица Бертовић, као и бројни посетиоци, представници културног и јавног живота, љубитељи уметности и поштоваоци ћирилице, а у средишту пажње нашли су се радови двоје аутора — сликарке Мирјане Маодуш и калиграфа Душана Мишића.
Обраћајући се присутнима, Урош Шуваковић, члан Управног одбора Фондације „За српски народ и државу”, истакао је значај неговања ћирилице као једног од темељних обележја српског културног и националног идентитета. На важност постојања оваквог простора подсетио је и Синиша Спасојевић, в.д. председника Управног одбора Музеја ћирилице и идејни творац ове установе, нагласивши да Музеј има мисију да чува, афирмише и савременом публиком изнова повезује српско писмо и културно наслеђе.
Посебну пажњу публике изазвали су радови Мирјане Маодуш, уметнице богате међународне каријере, чија су дела излагана широм света, у Србији и региону, укључујући Јапан, Француску и Италију, и која се, после живота у Француској, вратила у отаџбину. Народни музеј Србије уврстио је њену слику „Ћирилица” у монументалну ретроспективу „Српско сликарство 20. века”, док УНЕСКО већ деценијама репродукује слике Мире Маодуш на својим новогодишњим честиткама. Њени радови на овој изложби доносе снажан, колоритно интониран ликовни израз у којем слово престаје да буде само знак и постаје уметничка форма, симбол трајања и сведочанство културног памћења.
У оквиру изложбе представљени су и радови Душана Мишића, коаутора поставке, калиграфа и аутора решења за мурале у оквиру пројекта „Ћирилицом кроз Србију”, који спроводи Фондација „За српски народ и државу”. Посебно интересовање посетилаца изазвали су његови преписи Мирослављевог јеванђеља, изведени у духу средњовековних калиграфских техника, којима се на упечатљив начин оживљава веза између старог писарског умећа и савременог доживљаја ћирилице.
Након отварања изложбе приређена је и калиграфска радионица за децу, што је целом догађају дало и снажан образовни и подстицајни карактер. Управо у том споју уметничке поставке и непосредног сусрета најмлађих са калиграфијом огледа се и шира порука изложбе — да ћирилица није само део прошлости, већ живо писмо које и данас инспирише, ствара и повезује.
дрина.инфо
