Српска православна црква и њени верници 14. фебруара славе светитеља којем се у народу приписују бројни обичаји и веровања. Свети Трифун сматра се заштитником винограда, усева и искрене хришћанске љубави.
Као заштитник виноградара, Свети Трифун је посебно поштован међу винарима. Најважнији обичај је орезивање бар једног чокота винове лозе, који се потом прелије вином, уз жељу за родном и успешном годином. Због тога је у народу, нарочито у Тимочкој крајини, познат и као „Орезач“ или „Зарезој“.
У појединим деловима Србије има и додатна значења. У шумадијским селима Трифундан је заветни дан, јер се веровало да светац штити село од града, поплава, инсеката и других штеточина. У неготинском крају труднице су симболично орезивале лозу, верујући да ће, по принципу „слично производи слично“, виноград боље родити.
Шта се спрема за Светог Трифуна?
У неким местима Свети Трифун је и крсна слава. Домаћин, познат као „подрумар“, припрема и подиже славски колач, а та част се сваке године преноси на другог домаћина. Славска трпеза има посебан значај: основу чине виноградска погача, жито и вино. Уколико дан није постан, припрема се и виноградски гулаш, као и пилетина или ћуретина у винском сосу. Ако је пост, препоручују се речни рак, шкарпине припремљене у вину или друга риба.
Народна веровања везују Светог Трифуна и за временску прогнозу. Ако је на Трифундан ведро и сунчано, верује се да ће година бити сушна и слабијег рода. С друге стране, киша или мраз на тај дан наговештавају добар принос усева и воћа.
Такође, данас обележавамо и Задушнице.
Прве задушнице у 2026. години обележавају се 14. фебруара и називају се Зимске или Велике задушнице. Оне се обележавају пред почетак припрема за Васкршњи пост.
Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста, који ове године почиње 23. фебруара, у појединим крајевима познатије су као Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.
Прве задушнице у години најраније се обележавају 6. фебруара, а најкасније 13. марта, у зависности од датума Васкрса.
Бројни обичаји
За Велике задушнице везују се бројни обичаји, а народ се труди да их испоштује на што исправнији начин, како би показали поштовање према својим најмилијим преминулим људима.
Сматра се да се у суботу, на Зимске задушнице не обављају тешки и кућни послови, јер се сматра да душе преминулих тога дана посећују своје домове, те би их узнемирили тешким, физичким радом.
На овај празник у кући се не пали ватра пре него се укућани врате са гробља.
У српској народној традицији, ватра симболизује живе, а Задушнице су празник посвећен мртвима.
телеграф.рс
