Закон о Алиментационом фонду Србије, који је ступио на снагу крајем јуна прошле године, већ у првим месецима примене показао је конкретне и мерљиве резултате. Један од најјаснијих примера јесте случај Јелене Ђокић, самохране мајке из Београда, која је постала прва корисница средстава из овог фонда и симбол промене у заштити права деце чији родитељи избегавају обавезу издржавања.
Суд је још пре осам година донео одлуку да Јеленин бивши супруг мора да плаћа месечну алиментацију у износу од 10.000 динара. Међутим, током пуних осам година, упркос правоснажној пресуди, он је уплатио свега седам алиментација. Извршни поступци нису дали резултат, јер се никаква имовина није водила на његово име – није поседовао стан, аутомобил нити званичне приходе, иако је реално радио и зарађивао.
Ситуација се суштински променила оног тренутка када је најављено формирање Алиментационог фонда. Јелена је одмах започела процедуру, а већ наредног месеца новац за издржавање њеног детета почео је редовно да стиже на рачун.
– Моја ћерка данас има девет година. Од дана када је суд пресудио да њен отац мора да плаћа алиментацију, ја сам годинама била препуштена сама себи. Данас могу да кажем да су права мог детета коначно заштићена – наводи Јелена.
Она истиче да проблем никада није био у лошем материјалном стању бившег супруга. Радио је као пица-мајстор, често сезонски у иностранству, са зарадама које су вишеструко превазилазиле износ алиментације. Његова дуговања данас износе око 10 милиона динара, а неплаћање обавеза, како каже, више је било питање личног односа и освете него реалне немогућности.
– Значи ми што моје дете сада добија оно што јој припада. Али можда је још важнији осећај да држава стоји иза самохраних родитеља. То је порука да не треба одустајати – наглашава Јелена.
Како функционише Алиментациони фонд
Усвајањем Закона о Алиментационом фонду, држава је преузела активну улогу у заштити деце у случајевима када родитељ-дужник не извршава своју обавезу. Министарство за бригу о породици и демографију објавило је званични водич са одговорима на најчешћа питања грађана – ко има право на исплату, колико се чека на прву уплату, да ли постоји ретроактивна исплата и како се поступак спроводи кроз извршитеље.
Од почетка примене закона у августу, из Алиментационог фонда исплаћено је више од 10,4 милиона динара, док је у републичком буџету за 2026. годину за ову намену предвиђено 100 милиона динара.
Министарка Јелена Жарић Ковачевић навела је да око 85 одсто захтева подносе мајке, док око 15 одсто захтева долази од очева који сами брину о деци. Исплате су, како истиче, у великом броју случајева реализоване и пре законског рока од 15 дана.
ало
