На данашњи дан (11. јануар) 1811. године Скупштина свих народних старешина у Србији основала је, у време Првог српског устанка, прва попечитељства (министарства). Скупштина је организована у Београду а трајала је од 01. до 12. јануара 1811. године.
Правитељствујушчи совјет сербски је, у то време, био један од централних органа власти устаничке Србије. Совјет се састојао од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца, од 12 представника.
Да би учврстио свој положај и ујединио и ојачао Србију, Карађорђе је 11. јануара 1811. године обнародовао нову организацију државе и реформисао Правитељствујушчи совјет тако што су основана попечитељства (министарства) и Велики земаљски суд.
Тај други по реду уставни закон у устаничкој Србији није сачуван y оригиналу, али су познате његове основне одредбе. Он је предвиђао 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, и једног секретара.
Суштина комплетне уставне реформе била је да се јакој централној власти у потпуности подреде локални органи, па су тако и кнежевине изгубиле самосталност. На места попечитеља позвани су неки од најученијих и најзначајнијих Срба тог времена: Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Јаков Ненадовић а посебно треба истаћи Доситеја Обрадовића који је постао први српски минстар просвете. Овим уставним реформама Карађорђева власт је била значајно оснажена а учвршћени су и темељи монархичког начела, као оличења јединства будуће Србије.
Први изабрани српски министри у историји били су: Младен Миловановић (војни), Петар Добрњац (правосуђе), Доситеј Обрадовић (просвета и црквена дела), Миленко Стојковић (инострани послови), Јаков Ненадовић (унутрашњи послови) и Сима Марковић (финансије). Имајући у виду да је војвода Миленко Стојковић одбио место попечитеља први српски министар спољних послова постао је Миљко Радоњић. Место министра правосуђа је одбио Петар Добрњац па је уместо њега први министар правде постао Илија Марковић.
Врховни Вожд и Председатељ Правитељствујушча совјета Народња био је Ђорђе Петровић Карађорђе.
Дрина Инфо
