Српска Православна Црква 9. децембра (26. новембра по старом календару) прославља празник Светог Алимпија Столпника. Иако празник Св. Алимпија није заповедан, а тиме и није нерадан за вернике, његов култ је веома распрострањен код Срба и слави се као Крсна слава.
Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета из 7. века. Рођен је око 522. године у побожној породици у Андријанапољу у Пафлагонији и још као мали је био предат на службу Богу, служивши као ђакон андријанапољског епископа Теодора, који га је и научио Светом писму. Иако је био вољен од свих, увек је тражио начина да буде сам.
Алимпије је желео да живи у молитви и усамљеништву па се повукао на једно грчко гробље поред града Пафлагоније, од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником. Ни подсмех људи, ни искушења нису га могли одатле померити. Најзад, после неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Свети Алимпије је чинио многа чудеса благодаћу Христовом. Он је болесне исцељивао, истеривао демоне из људи, будућност је предсказивао. Од његових чудесних моштију сачувана је глава која се налази у Котломушком манастиру у Светој Гори. Након његове смрти настављена су исцелитељска чуда дејством моћи његових моштију светих у славу Христа Бога.
Свети Алимпије Столпник поштован је и у католичкој и у православној цркви. Свети владика Николај Велимировић посветио је овом свецу песму у свом делу Духовна лира.
„Одвезан од страсти, одвезан од света,
Од житејских брига и од страсног гњета,
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију.
На столп висок, висок, он себе уздиже,
Тек даље од земље – Богу ближе, ближе!
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију.
Нек громови грме, погодити неће,
Громовима Господ управља и креће.
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију.
Молитвом просија као сунце јасно
И име му оста кроз векове гласно.
Мисао о Богу створи бесмртника,
Алимпија дивног, Божјег угодника.
На небу се сада столп велики сија,
То је светла душа светог Алимпија
И сада молитви сав је предан за нас
Алимпије столпник – и јуче и данас.
Од њега се и сад зли духови крију,
А ми радујемо – светом Алимпију.“
Дрина Инфо
