Прављење дистрикта од Сребренице довело би до нове прекомпозиције БиХ, промене Дејтонског мировног споразума и отварања Пандорине кутије ко све може да затражи да његова општина буде дистрикт, оценио је за Срну научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду Милан Гулић.
„У том смислу, мислим да то чак, у првом реду, не би ишло на руку Бошњацима, јер би се можда најприје Срби из оне четири општине са српском већином у Босанској крајини пријавили да се и њихове општине или припоје Републици Српској или постану неке варијанте дистрикта“, рекао је Гулић.
Он је оценио да би формирање дистрикта од општине Сребреница довело до нове дестабилизације која није потребна ни Републици Српској, ни БиХ и да је то једно од оних питања од којег је много штете, а мало користи.
„А, посебно то не сме имати никакве везе са тиме које је националности градоначелник Сребренице. Ово су били локални избори без већих злоупотреба и проблема тако да не видим због чега би избор Србина за начелника Сребренице водио ка томе да она добија посебан статус“, рекао је Гулић.
Он је истакао да „по тој логици испада да је све у реду уколико је Бошњак на челу, а није у реду ако је на челу Србин“.
„То просто сугерише националну дискриминацију без обзира на то о којем граду се ради – изузеци који се константно намећу у случају Срба, као што је ћирилица може, али не у Вуковару, српски градоначелник може, али не у Сребреници“, рекао је Гулић.
Он је закључио да се таквим односом намеће лажна слика о српском народу као негативном, а да се, с друге стране, захтевом за прекомпозицију Дејтонског споразума и Републике Српске управо Бошњаци постављају као дестабилизујући фактор, што се „или не примећује или се наменски ради“.
„Оптужујући једне за дестабилизацију ви сами уносите дестабилизацију“, закључио је Гулић.
