У живописној Бајиној Башти, у улици Душана Вишића бр. 19, налази се лепа, пропорционална и добро очувана кућа, чији је садашњи власник Ивко Милошевић. Саграђена је у задњој четвртини 19. века за механу, коју је према сачуваним оригиналним документима, држао трговац Јевто Јелисавчић, па је стога позната као Јелисавчића кафана.

Кућа Ивка Милошевића - изглед са улице

Кућа Ивка Милошевића – изглед

Осим по типу, ова кафана се одликује и архитектуром посебних вредности, јер представља пример фолклорног објекта прилагођеног варошком начину живота, што се нарочито уочава упоређивањем уличне и дворишне фасаде. Како је постављена на врло нагнутом терену, испод половине куће је подрум у који се улази са дворишне (северне) стране, а са улице показује изглед приземне грађевине.

Улична фасада, по својим елементима (декоративна пластика, распоред и облици отвора, обрада столарије и др.) одаје несумњиве утицаје грађанске архитектуре из друге половине 19. века. Подељена је на пет неједнаких поља, одвојених плитким пиластрима у која су смештени отвори – три прозора и двоја врата. Прозори су двокрилни, двоструки (без кутије), лучно завршени, свако крило има по 4 окна, а спољна крила се отварају упоље. Двокрилна, делимично застакљена врата са надсвелом, уводе у већу просторију (некадашњу кафану), а иста таква, само једнокрилна у мању (некадашњи дућан). И једна и друга врата имају дубоку обрађену кутију. За овакав тип куће, време и средину у којој је грађена, Јелисавчића кафана има прилично богату декоративну пластику, у којој се истиче шест плитких профилисаних пиластера са назначеним капителима, повезаних скромним венцем, који има чељасту шару у доњој зони. Исти профил имају и кратки потпрозорски венци, а прозорски отвори су истакнутим профилисаним оквирима. Кровни венац има богатији профил и спушта се низ фасаду све до венца који повезује пиластре, а протеже се само дуж уличне фасаде и употпуњује грађански изглед те стране објекта.

Основа приземља

Основа приземља

Остале три фасаде су скромно обрађене; обликом и распоредом прозора, степеништем и малим доксатом на споредном улазу, а нарочито обрадом подрумских прозора и врата, показују одлике развијене сеоске архитектуре. Поред бочне (источне) фасаде, на којој је споредни улаз у ходник и собе, са малим доксатом, нарочито је упадљива дворишна страна објекта, са карактеристичним елементима народног градитељства.

Просторна организација је карактеристична за овакав тип механе, са одређеним одступањима до којих је дошло услед теренских услова локације. Споредним вратима, са десне бочне стране објекта, улази се у ходник паралелан са улицом, а из њега у четири собе, намењене за смештај гостију. До улице су две неједнаке просторије, од којих је већа, са зиданим огњиштем, служила као кафана. Није било могуће са сигурношћу утврдити да ли се мања просторија користила такође као кафана или је у њој био дућан са мешовитом робом.

Подрумска врата - детаљ

Подрумска врата – детаљ

Међутим, упадљиву особеност ове куће представљају детаљи – нарочито масивна подрумска врата, од талпи са изузетном декорацијом од накованих танких лајсни и ширих профилисаних дасака, на којима више не постоје спољашњи капци. Сав оков на вратима је аутентичан и ручно кован – брава са украшеном кључаоницом, алка – звекир, реза за катанац, унутрашњи граничници левог крила, кламфе и сл.

Данашњи изглед

  Преузето из „Гласника Друштва конзерватора Србије 12″, Београд 1988.

Дрина Инфо Портал

Ова вест је прочитана 2001 пута.