Херој Лознице и непријатељ Бање Ковиљаче

Рас(поп) Владо Зечевић, званично народни херој који је рођен у Лозници где му је касније подигнута и биста, незванично и засигурно један је од најомраженијих историјских личности у Бањи Ковиљачи. Свештеник, који се током Другог светског рата преобратио, и мантију и оданост краљу заменио партизанском униформом, најодговорнији је за планско уништавање једне од осам краљевских бања након рата. До 1941. године, Бања Ковиљача је имала уз Врњачку Бању, статус најпосећеније бање у Краљевини Југославији, а 1937. године имала је исти број посетилаца као Дубровник. И лечилиште и угоститељски објекти, кафане, смештај за госте, хотели, „квартири“, као и чувени Кур салон радили су пуном паром. Приватне виле на ободу бањског парка биле су препуне гостију, чекало се и по пар месеци на слободан смештај. Читаво место је живело и било упослено, на задовољство свих, мештана, гостију…

Ипак, одмах након Другог светског рата почиње уништавање свега онога што је имало епитет „краљевско“. Бања Ковиљача је претрпела ненадокнадиву штету од стране „ослободилаца“. Приватне виле су уништаване, одузимане власницима, парковске стазе у Бањи затиране јер су подсећале на краљевску круну. Кур салон је претворен у коњушницу, и магацински простор. Сви натписи који су били на било који начин везани за породицу Карађорђевић, а која је у потпуности изградила ово место, уклоњени су, запаљени, уништени, и нису се више смели ни поменути, као нпр. Купатило краља Петра I, или чесма принцезе Јелене, итд.. Бањска црква у центру Ковиљаче, чију изградњу нису ометали ни окупатори током рата, срушена је од стране комуниста које је у лозничком крају предводио бивши поп Владо Зечевић, иако је требала да буде посвећена херојима Дринске дивизије из I светског рата.

Као „круна“ свега, распоп Зечевић је дошао на „генијалну“ идеју како да потпуно уништи Бању Ковиљачу, а да успут буде херој свога краја. Најзаслужнији је за изградњу фабрике хемијске индустрије „Вискоза“, на самом уласку у омиљено одмаралиште некадашње Краљевине, иако је то било потпуно нелогично. Вискоза је расла, а Бања запуштена, гости растерани. Растао је и град Лозница, и почео се развијати у смеру индустријског града, иако је имао све предуслове да уз Бању Ковиљачу прошири туристичке капацитете, уради здраве и перспективне садржаје. Тек након распопове смрти, почиње стидљиви опоравак бање и њена изградња.

Како је изграђена „Вискоза“, тако је и нестала, тачније затворена, на силу… Урушени димњаци и хале остали су као сведоци једне ненормалне освете сопственом народу, од стране Владе Зечевића. 12000 људи је изгубило посао у фабрици, Лозница је постала град незапослених. Могло је много другачије… Краљевска Бања Ковиљача је ипак преживела, и дан данас дочекује госте из земље и иностранства, на жалост намрштеног лица на бисти Владе Зечевића у Лозници…

Извор:  www.banjakoviljaca.org