Zašto je gimnazija pravi izbor za budućeg srednjoškolca?

0 416

Završetak osnovne škole i uspešno polaganje ispita male mature pred đake stavlja nove dileme. Koje srednje škole navesti na listi želja? Izbor se ugrubo može podeliti na dve opcije – gimnazije i srednje stručne škole

Đaci su, kada dođe do odabira srednje škole, često neodlučni i povodljivi. Nedovoljno su informisani o tome šta koja srednja škola pruža, uglavnom nemaju viziju svoje budućnosti i ne žele da se rastanu od drugara iz osnovne škole. To je razlog što se često priklanjaju većini i odlučuju da navedu kao željene srednje škole one koje biraju drugovi iz odeljenja.

Blizina obrazovne ustanove i prisustvo drugara iz osnovne škole ne treba da budu kriterijumi kojima će se učenik voditi prilikom donošenja ove bitne odluke. Roditelji prilikom upisa u srednju školu treba da budu uključeni u odluku deteta. Deca od četrnaest godina nisu u mogućnosti da prepoznaju svoje afinitete, sposobnosti i kapacitete. Roditelji nipošto ne treba da odluku donesu umesto deteta, ali poželjno je da sugerišu, pribave informacije, posete sa detetom srednje škole i pruže mu odgovore na sva pitanja.

Da li će budući srednjoškolac upisati gimnaziju ili srednju stručnu školu najviše zavisi od toga da li ima želju za nastavkom školovanja ili želi da počne da radi po svršetku srednje škole. Mnogim učenicima materijalne prilike ne dozvoljavaju studiranje, stoga je za njih srednja stručna škola dobar odabir. Učenicima koji su ambiciozni i odlučni u pogledu daljeg školovanja gimnazija može biti idealna osnova za građenje znanja.

Prednosti gimnazije

Gimnazije još od drevnih vremena važe za elitističke škole koje su kroz istoriju upisivali samo najbolji učenici.

U Srbiji postoji 130 gimnazija u odnosu na 520 srednjih stručnih škola. Gimnazije upisuje oko 22% učenika, ali i kod nas i u svetu ova stopa ima tendenciju rasta, jer sve više učenika prepoznaje potencijale gimnazijskog obrazovanja.

Ono što je zajedničko svim gimnazijama to je široko obrazovanje učenika u svim oblastima. Podjednak akcenat se stavlja na jezike, prirodne i društvene nauke. Cilj svake gimnazije je da pruži učeniku podrobno znanje iz svih predmeta, kako bi bio podjednako spreman da upiše pravni, građevinski, tehnološki ili fakultet IT sektora. Gimnazija će odložiti odluku deteta da se u najranijoj madosti odluči za svoj životni put, a tokom četvorogodišnjeg trajanja, u saradnji sa profesionalnim osobljem, pružiće mu priliku da prepozna i analizira svoje sposobnosti, interesovanja, osobine ličnosti i mogućnost zaposlenja.

Gimnazija Josif Pančić

Gimnaziju treba da upišu učenici koji to žele. Odličan uspeh u osnovnoj školi ne treba da bude jedini preduslov za upis u gimnaziju. Učenik treba da poseduje interesovanje prema opštoj kulturi, da želi da sazna više o svim sferama sveta koji ga okružuje, da istražuje, analizira, razvija kritičko mišljenje. Gimnazije pozitivno utiču na radne navike učenika, što je od izuzetne važnosti za dalji nastavak školovanja.

Gimnazija priprema učenike da promene od sedam do deset zanimanja u toku života, jer sintetišu različita znanja tako se prilagođavajući potrebama tržišta rada.

Učenicima je neophodno predočiti da je gimnazija jedna etapa u celokupnom procesu školovanja. Nakon završene gimnazije učenici treba da steknu dalje obrazovanje i kvalifikacije za zanimanje kojim žele da se bave, na visokim strukovnim školama i fakultetima. Gimnazija je najbolja baza za dalje studiranje, a svršeni učenici gimnazija uglavnom lako upisuju željene fakultete.

Izvor: Gimnazija „Josif Pančić“ Bajina Bašta

Ostavite odgovor

Vaša adresa E-pošte neće biti objavljena