Соколарица за слободно пењање и спуштање низ стену

0 510

Слободно пењање је дисциплина модерног времена, храбрих и способних пењача који уживају у освајању литица. У регији Западна Србија има мноштво смерова који се за то користе.

На подручју Бајине Баште у понуди су два смера за слободно пењање, од 25 и 50 метара, оба на видиковцу Соколарица. “Основна карактеристика слободног пењања је што у њему није дозвољено коришћење опреме за пењање, већ се користи властита снага и спретност, а опрема служи искључиво за осигурање од падова“, наводе о томе на сајту tara-planina.com. .

Атрактивна дисциплина је и “abzail“, спуштање низ стену, а планина Тара је препуна за то погодних локација.  Реч је о техници спуштања низ уже и стену уз помоћ одговарајуће опреме. “Као техника се користи када је литица, низбрдица, стена сувише стрма да би се низ њу безбедно спустили без додатног обезбеђења. Најатрактивнија локација за “abzail“ је видиковац Соколарица, најмањи смер је 25 метара на коме се заједно са инструктором уче основне ствари о алпинизму. Када инструктори процене да је савладана најмања литица прелази се на следећу (од 50 м, 75 м, 100 м).

Фото: Архива ПК „Тара“

Што се тиче осталих подручја регије Западна Србија, идеална за освајање стеновитих планинских литица и уживање у природним атракцијама је Овчарско-кабларска клисура. Ту за љубитеље слободног пењања и других екстремних спортова КЕС “Армадило“ организује обуке, окупља спортисте и заљубљенике у природу и тешко приступачне терене. На овом подручју евидентирано је преко 50 смерова за пењање различите тежине. Овде на Каблару до пећине Турчиновац изграђена је и прва “виа-ферата“ (стаза по стенама са уклесаним челичним мердевинама) у Србији, дуга око 60 метара, са висинском разликом 45 метара. Последњих година актуелна је нова дисциплина “драј тулинг“ (рекреационо пењање на сувој стени), а једно од кола међународног првенства Словеније, Хрватске и Србије одржава се на Каблару.

У Ужицу спортско-пењачки клуб “Стари град“ своје активности углавном спроводи на природним стенама у клисури реке Ђетиње. Прва локација је испод ужичког Старог града, где имају два прилаза са око 40 смерова. На локацији Велика брана у два сектора има 26 смерова, а на локацији Сунчани вир је један смер, с тим што је у плану још неколико. У ужичком крају је и пењачка локација Потпећка пећина где постоји 15 смерова. Има и једна вештачка стена за пењање, и то у спортској дворани “Велики парк“.

У ивањичком крају обележено је за слободно пењање 48 смерова на Мучњу, док се у Пријепољу користе три вештачке, те осам природних стена за ту намену.

(објављено у електронским новинама ТО регије Западна Србија)

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена