Прва година пројекта очувања Панчићеве оморике

0 261

Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске уз подршку девет партнерских организација већ пуну годину успешно имплементира пројекат „Подршка in situ рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићеве оморике (Picea omorika)“.

Извор: НП Тара

Тачно пре годину дана, када је пројекат и одобрен од стране швајцарске фондације „Franklinia“, највреднија станишта Панчићеве оморике су била погођена јаким пожарима. Према досадашњим научним сазнањима оморика је „врста катастрофе“, што значи да успева да опстане само на екстремним стаништима где другим, конкурентским врстама дрвећа понестаје снаге за обнову и развој. Иако је било страшно гледати како у пламену нестају предивна станишта оморике сматра се да ће катаклизмични услови који су настали након пожара створити оптималне станишне предуслове за природну обнову Панчићеве оморике на овим локалтетима.

У два наврата крајем 2021. године пројектни тим, на челу са експертима Миланом Матаругом и Ђорђијем Милановићем, је обишао одабране састојине Панчићеве оморике и поставио 7 огледних плоха (по две огледне плохе у околини Вишеграда на локалитетима Гостиља и Велики Столац; две огледне плохе у околини Рогатице, локалитет Тесла; једна огледна плоха у НП „Тара“, Бајина Башта, на локалитету Тренице). Постављени инструменти имају циљ да мере температуру и влажност земљишта и ваздуха. Поред тога при сваком теренском обиласку пребројано је и описано стање вегетације, стабала и подмлатка на огледним плохама, а све са циљем дугорочног праћења.

Крајем јула 2022. године пројектни тим је обишао постојеће огледне плохе, преузео прикупљене податке и поставио додатне инструменте. Такође, су постављене и три додатне огледне плохе у НП „Тара“, једна на локалитету Тренице и две на локалитету Студенац. Тиме је укупан број огледних плоха заокружен на десет, од чега је шест у Босни и Херцеговини (Република Српска) и четири у Републици Србији.

Након прошлогодишњих пожара ове године је забележен знатно већи број сувих и оборених стабала, али је на појединим локалитетима такође забележен и подмладак Панчићеве оморике.

Рад на терену су организовали водитељи пројекта ЗЗКИПНРС (Ана Ћурић, Драган Ковачевић, Дарко Јованић), уз подршку експерата (Милан Матаруга, Ђорђије Милановић) и Центра за животну средину (Александра-Ања Драгомировић). Теренски рад је реализован уз подршку партнерских предузећа и институција на чијем терену се налазе објекти истраживања: ЈПШ „Шуме Република Српске“ и ЈП „Национални парк Тара“.

У наредном периоду ће се приступити обради прикупљених података те кроз наредне две године трајања пројекта наставити пратити и анализирати стање и радити на повезивању управљача станишта Панчићеве оморике, размени знања и препорука за дугорочно одрживо управљање овом вредном дрвенастом врстом.

Извор: НП Тара

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена