Наталијина рамонда је цвет-симбол који грађани носе поводом Дана примирја у Првом светском рату. На реверима je биљка са Кајмакчалана. Цвет назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс.
Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.
Има овај цвет и своју занимљиву и дугу историју.
Пре отприлике 65 милиона година, започело доба које се у геологији назива терцијар. Терцијар је био изузетано живописан и важан период у историји наше планете. Још се тло тресло на свим континентима али је полако копнена маса почела да личи на данашњу. У то доба су сисари почели да прузимају примат, временом су се јавили и први хоминиди, преци човека. Оно што је важно за нашу данашњу причу је да су се у тој геолошкој ери формирале и савремене породице цветница.
Једна од њих је и породица Generiaceae, којој нам је позната по афричкој љубичици. Тој породици пропадају и ramonda serbica и ramonda nathalie.
Терцијар је са аспекта тектонских потреса био веома нестабилан, С друге стране, клима је била много топлија него данас и много влажнија. Понегде се може наићи на податак, да се библијски потоп догодио у терцијару. Било како било, наша Рамонда Наталија је полако, са афричког континента, где је настала, прешла на европски, тачније на Балкан.
Свашта се дешавало у геолошкој историји наше планете, на пример Земља је прошла кроз многа ледена доба. Наша биљчица се није дала. Успела је да опстане баш овде, на нашем делу брдовитог Балкана и да дочека 2012 годину да буде проглашена за симбол сећања на трагедију Првог светског рата.
Из терцијара се селимо у 19 век, у Србију, околина Ниша.
Дворски лекар краља Милана, Сава Петровић, пасионирани ботаничар и следбеник Јосифа Панчића је у околини Ниша уочио и описао биљку, коју је, због изузетне лепоте, назвао по једној од најлепших жена у то време, краљици Наталији Обреновић.
Већ сте вероватно чули или прочитали, да се ова биљчица назива и феникс, због невероватне особине да и после дужег периода, само са неколико капи воде, поново се поврати у живот.
Има ли лепше симболике – цвет који расте само на овим нашим просторима, опстаје већ милионима година, жив је и када је на око мртав.
Понекад ипак морамо бар понеку кап сећања одвојити за наше старе. Има ли некога чији прадеда, чукундеда није војевао у Првом светском рату. Лепо је сетити се, још лепше не заборавити.
Извор: abc.amarilisonline.com
Ja imam 58 god. Zašto sam tek danas, prvi put čuo za ovaj cvet, i njegovu „namenu“???