Dva veka Spasojevića pored Drine

17 1.320

Preci familije Spasojević preko 350 godina žive u Podrinju, a pre dva veka su se naselili u Strmovo gde im je i prezime nastalo. Po završetku Drugog srpskog ustanka nastanio se rodonačelnik familije Spasoje u ovo lepo podrinsko selo iz koga su postepeno potiskivani muslimani i vraćao se hrišćanski etnos. Kroz istoriju poreklo Spasojevića može se pratiti od roda Petronijevići u Dubu koji su se kao deo bratstva Burmazi naselili u ovom kraju u vreme seoba Srba u XVII veku. Za Burmaze se zna da su došli „s gornjeg Lima odnekuda od Plava i da im je prezime otuda“. U Dubu su se naselili oko rečice Dervente i dugo su predstavljali jedinu familiju u selu. Iz Plava i stare postojbine su doneli i krsnu slavu familije Prepodobnog Alimpija Stolpnika.

Crkva u Bačevcima
Crkva u Bačevcima Foto: Siniša Spasojević/Drina Info

Spasoje se u Strmovo doselio posle Drugog srpskog ustanka i nastanio u blizini Prokopa odakle se porodica širila dalje prema Drini. Spasojev otac se zvao Pavle što zaključujemo na osnovu popisa od 1823. do 1863. godine u kojima se Spasoje beleži sa prezimenom Pavlović. Po navodima Ljube Pavlovića sa početka XX veka Spasojevići su u Strmovo došli iz Duba i to od Petronijevića, a u vreme kada on prolazi Strmovom u selu je bilo pet kuća Spasojevića.

Crkva brvnara u Dubu iz 1792. godine u kojoj je kršten Spasoje
Crkva brvnara u Dubu iz 1792. godine u kojoj je kršten Spasoje Foto: Siniša Spasojević/Drina Info

Petronijevići su iz roda Burmazi za koje Ljuba Pavlović navodi da su se pre 250 godina (oko 1650. godine jer je Pavlović ovo područje obilazio i istraživao pred Prvi svetski rat) doselili sa gornjeg Lima, negde iz blizine Plava i to prvo u Lještansko pa se zatim prebacili na područje Duba. U Dubu su živeli podeljeni u dve oblasti, a jedno od prezimena im je bilo i Petronijević i to gornji i donji na Javorini.

Razlog za doseljavanja celog jednog roda kao što su Burmazi i polazak na dalek i neizvestan put od Plava do Duba u srednjem Podrinju može se naći u istorijskim dešavanjima tih godina na području gornjeg Polimlja. Područje oko Plava je od najranije istorije bilo u sastavu srpskih država od prvih kneževina i kraljevina preko ogromnog Dušanovog carstva i Lazareve Srbije sve do Despotovine Đurađa Brankovića i u potpunosti naseljeno Srbima. U vreme Nemanjića dolina oko Plavskog jezera i niz Lim pripadala je limskoj župi koju su uglavnom činili manastirski metosi i u njoj je bilo preko 30 crkava. Turci su postepeno nadirali na Balkan osvajajući u talasima teritoriju po teritoriju tako da su ovom oblašću zavladali u drugoj polovini XV veka postepeno učvršćujući svoju vlast.

Krajem XV veka javljaju se i prvi sporadični slučajevi islamizacije u ovim krajevima motivisani boljim životnim uslovima i oslobađanjem od poreza. Sredinom XVII dolazi do Kandijskog rata između Mletačke republike i Otomanskog carstva, a na Moračkom saboru 1648. godine donosi se odluka da se stupi u pregovore sa papom Inoćentijem XI radi zajedničke borbe protiv Turaka. Za odlazak na pregovore bio je izabran episkop budimljanski Pajsije Kolašinović  ali Turci saznaju za te planove i mitropolit biva uhvaćen i živ odran iste godine. Nakon toga prestaje sa postojanjem budimljanska episkopija, a narod ovog kraja postaje izložen strahovitom turskom teroru i zulumima. To je godina kada počinje masovno iseljavanje pravoslavnog naroda što će dovesti do toga da u budućnosti tu više i ne bude starosedelačkog stanovništva. Svo sveštenstvo je bilo ubijeno ili razjureno pa je ogroman deo pravoslavnih ostao bez duhovnog vođstva, a oni koji nisu hteli prihvatiti islam bili su prinuđeni da napuste svoje domove i da se sele u druge krajeve.  Pretpostavka je da se i celo bratstvo Burmazi odselilo u ovom periodu  sklanjajući se pred nezapamćenim turskim nasiljem i doseljavajući se u kraj gde je  bila „labavija“ turska vlast i gde pravoslavni nisu bili u tolikoj meri progonjeni.

Plav i Plavsko jezero
Plav i okolina

Doseljavanje roda Burmazi je bilo veoma masovno i oni su prvo došli na prostor sela Lještanskog ali pošto im se tu nije svidelo ubrzo  su se preselili u Dub gde su sve do druge polovine XVIII veka bili jedina familija u selu. Po zapisima Ljube Pavlovića sa početka XX veka kuća Burmaza je tad bilo 52 u selu a naveo je da se veliki broj pripadnika bratstva raselio po okolnim mestima i dalje po Srbiji jer su bili dosta skloni seobi. Jedan od tih koji je se odselio iz Duba iz Petronijevića od Burmaza i osnovao novu familiju bio je i Spasoje. U selu Dubu i dan danas postoje zaseoci Burmazi i Petronijevići koji su imali svoje kuće na Javorini gde se verovatno nalazila i Pavlova porodična zadruga u kojoj se rodio Spasoje. U usmenom predanju Spasojevića uvek se prenosila činjenica da su se u prošlosti doselili iz Crne Gore.

Karta doseljavanja sa Prokletija preko Lještanskog pa Duba do Strmova
Karta doseljavanja od Plava preko Lještanskog i Duba do Strmova

Spasoje je rođen 1797. godine u Dubu gde je proveo dvadesetak godina pa se preselio u Strmovo. Po porodičnim pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno Spasoje se ženio bar dva puta, a to se može zaključiti i po podacima iz popisa iz 1863. godine. Možemo videti da je on imao dva sina čiji je razmak godina oko godinu dana, a po pričama njih dvojica nisu od iste majke jer Srećko je od prve žene a Ilija od druge. Od prve žene Spasoje je imao sinove Miloša (u porodici zvani Migo), Bogosava (koji je najverovatnije preminuo pre 1863. godine i od koga je Simeun – Simo). Od iste žene Spasoje je imao i sinove Raku i Srećka i ćerku Filipu. Sa drugom ženom Spasoje je imao sinove Iliju i Nedeljka koji se u pričama naziva i Nenad i za njega se kaže da se nije ženio.

Najverovatnije je da je Spasojev najstariji sin bio Bogosav koji je rođen između 1815. i 1830. godine. Imajući u vidu  godinu rođenja moguće je pretpostaviti da je Bogosav Spasojev sin od neke njegove ranije supruge. U pričama Spasojevića ostalo je upamćeno da je Spasoje imao ženu u Dubu, a da se po dolasku u Strmovo ponovo oženio i da od te supruge potiču današnji Spasojevići. Uzimajući u obzir sve ove činjenice verovatno je da se Spasoje nije ženio dva već tri puta i to prvi put pre doseljavanja u Strmovo i druga dva puta za koja nam je poznato da mu potomci potiču od dve žene.

Spasojevo ime zatičemo u prvom popisu koji su srpske vlasti radile u oslobođenoj zemlji i on se nalazi među 28 popisanih domaćina sela Strmova u nahiji Sokolskoj u tefteru čibuka iz 1823. godine. Ostala su sačuvana dokumenta u kojima se vidi da je Spasoje  posle 1834. kupio zemlju od bačevačkih begova Jajića i to kako oranice u Bačevačkom polju tako i pašnjake i livade u potesu Lugovi u Strmovu.

Skraćeni rodoslov Spasojevića
Skraćeni rodoslov Spasojevića Izvor: „Strmovo selo pored Drine“ autora Mitra Josipovića

U popisu iz 1863. godine Spasojeva porodica broji 16 članova, a njegovi potomci u vreme utvrđivanja stalnih prezimena u Kneževini Srbiji uzimaju prezime Spasojević. Deobom se Spasojevići šire po Bačevačkom polju a znatan broj članova se seli prateći poslovne i trgovačke puteve. Veliki broj dece Spasojevića je preminuo u epidemijama sa kraja devetnaestog veka a muškarci su veoma stradali u oslobodilačkim ratovima. Samo u ratovima od 1912. do 1918. godine izginulo je 10 Spasojevića čija imena se nalaze urezana na monumentalnom spomeniku herojima Strmova u centru Bačevaca.  Posle brojnih ratova neke porodice Spasojevića su zauvek ugašene.

Bačevačko polje
Bačevačko polje Foto: Siniša Spasojević/Drina Info

Danas Spasojevića pored Strmova ima širom Srbije i sveta, a najviše ih je  u Bajinoj Bašti, Čačku, Beogradu… Brojni od njih su naučni radnici, profesori univerziteta, dekani fakulteta, opštinski i državni funkcioneri i istakuti privrednici. Jedna od nauspešnijih mlekara u državi i najveća mlekara u zapadnoj Srbiji danas je „Mlekara Spasojević“ u vlasništvu jednog od Spasojevih potomaka.

17 komentara
  1. Srbo kaže

    Predivan tekst, ko je autor?

    1. Drina info portal kaže

      Poštovani,autor članka je Siniša Spasojević. Svako dobro. Redakcija.

  2. Mitar Josipović kaže

    Nisu se kretali pravolinijski kako si nacrtao, već dolinama Lima i Drine.

    1. Drina info portal kaže

      To se podrazumeva, linije su samo da spoje mesta i pokažu pravac doseljavanja ali ne i da istorijski prate stvarnu putanju migracije. Svako dobro.

  3. Milos Spasojevic kaže

    Pozdrav imam jedno pitanje. vec duze pokusavam da pronadjem ceo svoj rodoslov, ali ne ide mi bas za rukom. prema onome sto sam saznao najblize je ovo gore napisano. da su to ti Spasojevici koji vode poreklo od Spasoje Pavlovica,mada postoji i druga opcija da smo poreklom iz okoline Berana..
    moji zive vec oko 150 godina u Banji Koviljaci (mozda i vise) spominje se Strmovo i Crna Gora. moj cukundeda se zvao Zivan i rodjen je 1849.godine. umro je 1899.
    moje pitanje je:
    da li postoji sansa da je Bogosav imao jos jodnog sina?
    bio bih zahvalan ako bi neko mogao da mi pomogne.

    1. Spasojević kaže

      Poštovani,

      Imajući u vidu brojne migracije, ne baš najprecizniju evidenciju rođenih i nepotpune popise koje imamo iz XIX veka svakako da postoji mogućnost da je Bogosav imao još jednog sina. Prethodno pitanje koje je bitno za mogućnost da je i Vaša porodica grana familije Spasojević iz ovog dela Podrinja je krsna slava koju proslavlja Vaša porodica. Spasojevići poreklom iz Strmova kraj Drine slave Prepodobnog Alimpija Stolpnika. To je slava koju je familija donela iz gornjeg Polimlja u Podrinje i sve današnje porodice Spasojevića slave Alimpijevdan.

      1. Milos Spasojevic kaže

        hvala vam. nastavicu da trazim dalje, ali konacno imam neki precizniji trag.

      2. Dragan kaže

        Postovani,

        slucajno (mada nema slucajeva u zivotu) sam naletio na ovaj tekst i kao rodjeni Spasojevic, koji je hteo da uradi porodicno stablo veoma me interesuje poreklo mojih predaka. Moji dolaze iz jednog sela u rep. Srpskoj izmedju Bijeljine i Zvornika, a slavimo sv. Georgija. Posto su nam knjige rodjenih iz manastira spaljene tokom 2. svetskog rata, se mi sve vise cini, da ne poticemo od loze pomenute u ovom clanku. Sve u svemu, voleo bih ako bi me mogao avtor ovog clanka direktno da kontaktira na mail kako bih mogao da utvrdim neke cinjenice (bar iz sjecanja mojih predaka).

        1. Sasa kaže

          odakle si tacno posto sam i ja Spasojevic i slavim Sv Georgija. U familiji sam imao dvojicu Dragana jedan mi je bio od strica a drugi malo slabije smo se znali i vidjali ali mi je bio familija.

          1. Dušan kaže

            Pozdrav Svima, Moji su iz predgrađa Beograda (Kneževac – Rakovica) na porodičnom groblju datiraju spomenici od 1890,u tom periodu su došli iz Železnika, nekoliko porodica ima u Resniku takođe. Slavimo Sv. Đorđa. To je nažalost sve što znam da je tačno. Postoje priče da smo došli iz Banjana (Crna Gora).
            Takođe se vezuje za priču da je taj jedan krak u migraciji išao tom stranom, B. Bašta, Čačak pa sve do Bg. A drugi preko Hercegovine pa onda na Drinu. Jovan Cvijić je zapravo bio od Spasojevića (naravno ovo je sve nepotvrđeno).

      3. Stefan Spasojević kaže

        Ja slavim Jovanjdan

  4. Stefan Spasojević kaže

    Moji Spasojevići su sa Kadinjače a inače sam iz Čačka. Pozdrav mom plemenu

  5. Dr.Cili Mejson kaže

    Moja slava je Petrovdan i porodica nasa Spasojevic je dosla sa granice iz Soko Grada.Bilo je sedam kuca Spasojevica.Inace smo dosli iz Crne Gore u Soko Grad i to iz okoline Niksica.Imam knjigu o poreklu prezimena Kolubarskog okruga i u njoj sve ovo pise.Knjiga je vrlo stara i bila je u Beogradskoj biblioteci posle I Svetskog Rata.Odakle mom dedi pokojnom nikada mi nije rekao.

  6. bbasta kaže

    Pozdrav,
    Ja sam Petronijević iz sela Jelovik, blizu Duba. Jedina stvar koja se meni ovde ne poklapa je što je naša krsna slava Đurđic. Da li postoji neki razlog za to menjanje krsne slave ili se uopšte ne radi o istom plemenu?
    Hvala unapred na odgovoru.

  7. BBasta kaže

    Pozdrav,
    Ja sam Petronijević iz sela Jelovik, blizu Duba. Jedina stvar koja se meni ovde ne poklapa je što je naša krsna slava Đurđic. Da li postoji neki razlog za to menjanje krsne slave ili se uopšte ne radi o istom plemenu?
    Hvala unapred.

  8. Dr.Cili Mejson kaže

    Moja krsna slava SPASOJEVICA porodice je Petrovdan koja je kasnije preuzeta a nije mi poznato zbog cega.Inace prava slava nasa je CASNE VERIGE.Zbog cega je to kasnije promenjeno nije mi jasno.Sve ovo pise u knjizi poreklo prezimena Kolubarskog priobalja.Moji su rodjaci bliski bili Ilija i MIlija Spasojevic cuveni harmonikasi iz sela Meljak kod Beograda.Svi ti Spasojevici su naseljeni u XVIII veku iz Soko Grada Drinskog.Voleo bih ako neko nesto zna o nasoj porodici da mi se obrati.Ja samo znam da smo u Soko grad dosli iz Crne Gore i da su nas kasnije Obrenovici naselili u okolinu Beograda.I znam da pripadamo plemenu Vasojevica.

  9. Suzana kaže

    Pozdrav svim Spasojevićima . Deda mi je bio Dragoslav od oca Čedomira i živeo je u Crvenoj Crkvi .Slavio je sv.Georgija Krstovdan.Nazalist ne poznajem nikog ni dedu jer je preminuo 79 .god . Mozda je bio i usvojen jer su mu nastradali roditelji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa E-pošte neće biti objavljena