Два века Спасојевића поред Дрине

16 108

Преци фамилије Спасојевић преко 350 година живе у Подрињу, а пре два века су се населили у Стрмово где им је и презиме настало. По завршетку Другог српског устанка настанио се родоначелник фамилије Спасоје у ово лепо подринско село из кога су постепено потискивани муслимани и враћао се хришћански етнос. Кроз историју порекло Спасојевића може се пратити од рода Петронијевићи у Дубу који су се као део братства Бурмази населили у овом крају у време сеоба Срба у XVII веку. За Бурмазе се зна да су дошли „с горњег Лима однекуда од Плава и да им је презиме отуда“. У Дубу су се населили око речице Дервенте и дуго су представљали једину фамилију у селу. Из Плава и старе постојбине су донели и крсну славу фамилије Преподобног Алимпија Столпника.

Црква у Бачевцима
Црква у Бачевцима Фото: Синиша Спасојевић/Дрина Инфо

Спасоје се у Стрмово доселио после Другог српског устанка и настанио у близини Прокопа одакле се породица ширила даље према Дрини. Спасојев отац се звао Павле што закључујемо на основу пописа од 1823. до 1863. године у којима се Спасоје бележи са презименом Павловић. По наводима Љубе Павловића са почетка XX века Спасојевићи су у Стрмово дошли из Дуба и то од Петронијевића, а у време када он пролази Стрмовом у селу је било пет кућа Спасојевића.

Црква брвнара у Дубу из 1792. године у којој је крштен Спасоје
Црква брвнара у Дубу из 1792. године у којој је крштен Спасоје Фото: Синиша Спасојевић/Дрина Инфо

Петронијевићи су из рода Бурмази за које Љуба Павловић наводи да су се пре 250 година (око 1650. године јер је Павловић ово подручје обилазио и истраживао пред Први светски рат) доселили са горњег Лима, негде из близине Плава и то прво у Љештанско па се затим пребацили на подручје Дуба. У Дубу су живели подељени у две области, а једно од презимена им је било и Петронијевић и то горњи и доњи на Јаворини.

Разлог за досељавања целог једног рода као што су Бурмази и полазак на далек и неизвестан пут од Плава до Дуба у средњем Подрињу може се наћи у историјским дешавањима тих година на подручју горњег Полимља. Подручје око Плава је од најраније историје било у саставу српских држава од првих кнежевина и краљевина преко огромног Душановог царства и Лазареве Србије све до Деспотовине Ђурађа Бранковића и у потпуности насељено Србима. У време Немањића долина око Плавског језера и низ Лим припадала је лимској жупи коју су углавном чинили манастирски метоси и у њој је било преко 30 цркава. Турци су постепено надирали на Балкан освајајући у таласима територију по територију тако да су овом облашћу завладали у другој половини XV века постепено учвршћујући своју власт.

Крајем XV века јављају се и први спорадични случајеви исламизације у овим крајевима мотивисани бољим животним условима и ослобађањем од пореза. Средином XVII долази до Кандијског рата између Млетачке републике и Отоманског царства, а на Морачком сабору 1648. године доноси се одлука да се ступи у преговоре са папом Иноћентијем XI ради заједничке борбе против Турака. За одлазак на преговоре био је изабран епископ будимљански Пајсије Колашиновић  али Турци сазнају за те планове и митрополит бива ухваћен и жив одран исте године. Након тога престаје са постојањем будимљанска епископија, а народ овог краја постаје изложен страховитом турском терору и зулумима. То је година када почиње масовно исељавање православног народа што ће довести до тога да у будућности ту више и не буде староседелачког становништва. Сво свештенство је било убијено или разјурено па је огроман део православних остао без духовног вођства, а они који нису хтели прихватити ислам били су принуђени да напусте своје домове и да се селе у друге крајеве.  Претпоставка је да се и цело братство Бурмази одселило у овом периоду  склањајући се пред незапамћеним турским насиљем и досељавајући се у крај где је  била „лабавија“ турска власт и где православни нису били у толикој мери прогоњени.

Плав и Плавско језеро
Плав и околина

Досељавање рода Бурмази је било веома масовно и они су прво дошли на простор села Љештанског али пошто им се ту није свидело убрзо  су се преселили у Дуб где су све до друге половине XVIII века били једина фамилија у селу. По записима Љубе Павловића са почетка XX века кућа Бурмаза је тад било 52 у селу а навео је да се велики број припадника братства раселио по околним местима и даље по Србији јер су били доста склони сеоби. Један од тих који је се одселио из Дуба из Петронијевића од Бурмаза и основао нову фамилију био је и Спасоје. У селу Дубу и дан данас постоје засеоци Бурмази и Петронијевићи који су имали своје куће на Јаворини где се вероватно налазила и Павлова породична задруга у којој се родио Спасоје. У усменом предању Спасојевића увек се преносила чињеница да су се у прошлости доселили из Црне Горе.

Карта досељавања са Проклетија преко Љештанског па Дуба до Стрмова
Карта досељавања од Плава преко Љештанског и Дуба до Стрмова

Спасоје је рођен 1797. године у Дубу где је провео двадесетак година па се преселио у Стрмово. По породичним причама које су се преносиле са колена на колено Спасоје се женио бар два пута, а то се може закључити и по подацима из пописа из 1863. године. Можемо видети да је он имао два сина чији је размак година око годину дана, а по причама њих двојица нису од исте мајке јер Срећко је од прве жене а Илија од друге. Од прве жене Спасоје је имао синове Милоша (у породици звани Миго), Богосава (који је највероватније преминуо пре 1863. године и од кога је Симеун – Симо). Од исте жене Спасоје је имао и синове Раку и Срећкa и ћерку Филипу. Са другом женом Спасоје је имао синове Илију и Недељка који се у причама назива и Ненад и за њега се каже да се није женио.

Највероватније је да је Спасојев најстарији син био Богосав који је рођен између 1815. и 1830. године. Имајући у виду  годину рођења могуће је претпоставити да је Богосав Спасојев син од неке његове раније супруге. У причама Спасојевића остало је упамћено да је Спасоје имао жену у Дубу, а да се по доласку у Стрмово поново оженио и да од те супруге потичу данашњи Спасојевићи. Узимајући у обзир све ове чињенице вероватно је да се Спасоје није женио два већ три пута и то први пут пре досељавања у Стрмово и друга два пута за која нам је познато да му потомци потичу од две жене.

Спасојево име затичемо у првом попису који су српске власти радиле у ослобођеној земљи и он се налази међу 28 пописаних домаћина села Стрмова у нахији Соколској у тефтеру чибука из 1823. године. Остала су сачувана документа у којима се види да је Спасоје  после 1834. купио земљу од бачевачких бегова Јајића и то како оранице у Бачевачком пољу тако и пашњаке и ливаде у потесу Лугови у Стрмову.

Скраћени родослов Спасојевића
Скраћени родослов Спасојевића Извор: „Стрмово село поред Дрине“ аутора Митра Јосиповића

У попису из 1863. године Спасојева породица броји 16 чланова, а његови потомци у време утврђивања сталних презимена у Кнежевини Србији узимају презиме Спасојевић. Деобом се Спасојевићи шире по Бачевачком пољу а знатан број чланова се сели пратећи пословне и трговачке путеве. Велики број деце Спасојевића је преминуо у епидемијама са краја деветнаестог века а мушкарци су веома страдали у ослободилачким ратовима. Само у ратовима од 1912. до 1918. године изгинуло је 10 Спасојевића чија имена се налазе урезана на монументалном споменику херојима Стрмова у центру Бачеваца.  После бројних ратова неке породице Спасојевића су заувек угашене.

Бачевачко поље
Бачевачко поље Фото: Синиша Спасојевић/Дрина Инфо

Данас Спасојевића поред Стрмова има широм Србије и света, а највише их је  у Бајиној Башти, Чачку, Београду… Бројни од њих су научни радници, професори универзитета, декани факултета, општински и државни функционери и истакути привредници. Једна од науспешнијих млекара у држави и највећа млекара у западној Србији данас је „Млекара Спасојевић“ у власништву једног од Спасојевих потомака.

16 коментара
  1. Србо каже

    Предиван текст, ко је аутор?

    1. Дрина инфо портал каже

      Поштовани,аутор чланка је Синиша Спасојевић. Свако добро. Редакција.

  2. Митар Јосиповић каже

    Нису се кретали праволинијски како си нацртао, већ долинама Лима и Дрине.

    1. Дрина инфо портал каже

      То се подразумева, линије су само да споје места и покажу правац досељавања али не и да историјски прате стварну путању миграције. Свако добро.

  3. Milos Spasojevic каже

    Pozdrav imam jedno pitanje. vec duze pokusavam da pronadjem ceo svoj rodoslov, ali ne ide mi bas za rukom. prema onome sto sam saznao najblize je ovo gore napisano. da su to ti Spasojevici koji vode poreklo od Spasoje Pavlovica,mada postoji i druga opcija da smo poreklom iz okoline Berana..
    moji zive vec oko 150 godina u Banji Koviljaci (mozda i vise) spominje se Strmovo i Crna Gora. moj cukundeda se zvao Zivan i rodjen je 1849.godine. umro je 1899.
    moje pitanje je:
    da li postoji sansa da je Bogosav imao jos jodnog sina?
    bio bih zahvalan ako bi neko mogao da mi pomogne.

    1. Спасојевић каже

      Поштовани,

      Имајући у виду бројне миграције, не баш најпрецизнију евиденцију рођених и непотпуне пописе које имамо из XIX века свакако да постоји могућност да је Богосав имао још једног сина. Претходно питање које је битно за могућност да је и Ваша породица грана фамилије Спасојевић из овог дела Подриња је крсна слава коју прославља Ваша породица. Спасојевићи пореклом из Стрмова крај Дрине славе Преподобног Алимпија Столпника. То је слава коју је фамилија донела из горњег Полимља у Подриње и све данашње породице Спасојевића славе Алимпијевдан.

      1. Milos Spasojevic каже

        hvala vam. nastavicu da trazim dalje, ali konacno imam neki precizniji trag.

      2. Dragan каже

        Postovani,

        slucajno (mada nema slucajeva u zivotu) sam naletio na ovaj tekst i kao rodjeni Spasojevic, koji je hteo da uradi porodicno stablo veoma me interesuje poreklo mojih predaka. Moji dolaze iz jednog sela u rep. Srpskoj izmedju Bijeljine i Zvornika, a slavimo sv. Georgija. Posto su nam knjige rodjenih iz manastira spaljene tokom 2. svetskog rata, se mi sve vise cini, da ne poticemo od loze pomenute u ovom clanku. Sve u svemu, voleo bih ako bi me mogao avtor ovog clanka direktno da kontaktira na mail kako bih mogao da utvrdim neke cinjenice (bar iz sjecanja mojih predaka).

        1. Sasa каже

          odakle si tacno posto sam i ja Spasojevic i slavim Sv Georgija. U familiji sam imao dvojicu Dragana jedan mi je bio od strica a drugi malo slabije smo se znali i vidjali ali mi je bio familija.

          1. Dušan каже

            Pozdrav Svima, Moji su iz predgrađa Beograda (Kneževac – Rakovica) na porodičnom groblju datiraju spomenici od 1890,u tom periodu su došli iz Železnika, nekoliko porodica ima u Resniku takođe. Slavimo Sv. Đorđa. To je nažalost sve što znam da je tačno. Postoje priče da smo došli iz Banjana (Crna Gora).
            Takođe se vezuje za priču da je taj jedan krak u migraciji išao tom stranom, B. Bašta, Čačak pa sve do Bg. A drugi preko Hercegovine pa onda na Drinu. Jovan Cvijić je zapravo bio od Spasojevića (naravno ovo je sve nepotvrđeno).

      3. Стефан Спасојевић каже

        Ја славим Јовањдан

  4. Стефан Спасојевић каже

    Моји Спасојевићи су са Кадињаче а иначе сам из Чачка. Поздрав мом племену

  5. Dr.Cili Mejson каже

    Moja slava je Petrovdan i porodica nasa Spasojevic je dosla sa granice iz Soko Grada.Bilo je sedam kuca Spasojevica.Inace smo dosli iz Crne Gore u Soko Grad i to iz okoline Niksica.Imam knjigu o poreklu prezimena Kolubarskog okruga i u njoj sve ovo pise.Knjiga je vrlo stara i bila je u Beogradskoj biblioteci posle I Svetskog Rata.Odakle mom dedi pokojnom nikada mi nije rekao.

  6. bbasta каже

    Pozdrav,
    Ja sam Petronijević iz sela Jelovik, blizu Duba. Jedina stvar koja se meni ovde ne poklapa je što je naša krsna slava Đurđic. Da li postoji neki razlog za to menjanje krsne slave ili se uopšte ne radi o istom plemenu?
    Hvala unapred na odgovoru.

  7. BBasta каже

    Pozdrav,
    Ja sam Petronijević iz sela Jelovik, blizu Duba. Jedina stvar koja se meni ovde ne poklapa je što je naša krsna slava Đurđic. Da li postoji neki razlog za to menjanje krsne slave ili se uopšte ne radi o istom plemenu?
    Hvala unapred.

  8. Dr.Cili Mejson каже

    Moja krsna slava SPASOJEVICA porodice je Petrovdan koja je kasnije preuzeta a nije mi poznato zbog cega.Inace prava slava nasa je CASNE VERIGE.Zbog cega je to kasnije promenjeno nije mi jasno.Sve ovo pise u knjizi poreklo prezimena Kolubarskog priobalja.Moji su rodjaci bliski bili Ilija i MIlija Spasojevic cuveni harmonikasi iz sela Meljak kod Beograda.Svi ti Spasojevici su naseljeni u XVIII veku iz Soko Grada Drinskog.Voleo bih ako neko nesto zna o nasoj porodici da mi se obrati.Ja samo znam da smo u Soko grad dosli iz Crne Gore i da su nas kasnije Obrenovici naselili u okolinu Beograda.I znam da pripadamo plemenu Vasojevica.

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена