Četiri decenije Nacionalnog parka Tara

0 384

Bajina Bašta. – Navršilo se u ovom mesecu 40 godina otkada je prostor planine Tare proglašen nacionalnim parkom. Za to vreme ovo područje, riznica prirodnih dragocenosti i stoletnih šuma (Taru zovu “pluća Srbije“) , sačuvano je i unapređeno predanim radom službi JP “Nacionalni park Tara“.

Vidikovac Banjska stena na planini Tara Foto: Slobodan Jovičić

Direktor tog javnog preduzeća Dragić Karaklić podseća da je područje NP “Tara“ poznato po Pančićevoj omorici i Pančićevom skakavcu, ujedno i kao najznačajnije stanište medveda i divokoze u Srbiji. Osnovni fenomen su šume (pokrivaju 80 odsto teritorije parka) koje spadaju među najočuvanije, najkvalitetnije i najproduktivnije u Evropi. Ovde je registrovana trećina biljnih vrsta Srbije, 60 vrsta sisara, 140 vrsta ptica, 19 vrsta riba…Tara se ponosi i kulturnim nasleđem: manastirom Rača, nekropolama sa stećcima koje su na listi Uneska, utvrđenjem Solotnik i drugim.

Počeci zaštite Tare datiraju iz 19.veka, da bi sistematsko čuvanje njenih vrednosti počelo osnivanjem Zavoda za zaštitu prirode Srbije (1948.): šest rezervata Tare zaštićeno je 1950., još tri deceniju-dve kasnije.

Planina Tara, livade i četinari na Mitrovcu Foto: Slobodan Jovičić

– Planina Tara je stavljena pod zaštitu zaslugom šumarskih stručnjaka profesora Dragomira Milojkovića, Dušana Čolića i Stevana Kolarevića. Od osnivanja nacionalnog parka u julu 1981. sledi period prilagođavanja zbog tranzicije dotadašnjeg šumskog gazdinstva i dešavanja u ovom pograničnom području s početka devedesetih. Tek krajem te decenije počinje aktivan  rad na projektima koje doprinose afirmaciji NP “Tara“. Sada imamo zaštićenu prirodu i izgrađenu turističku infrastrukturu u vidu centara za posetioce, vidikovaca, šetnih, planinarskih i biciklističkih staza…U cilju unapređenja područja uspostavljena je saradnja sa značajnim organizacijama i institucijama, pre svega na nacionalnom nivou, a aktivni smo i na međunarodnom polju (sarađujemo sa zaštićenim područjima s prostora Balkana, ali i sa NP “Blek kenjon“ iz Kolorada, a ove godine sporazum o razmeni znanja, iskustva, tehnologija  treba da potpišemo i sa NP “Gorče“ iz Poljske). U svemu je, ipak, najvažnije da su sačuvane sve temeljne vrednosti područja i trudimo se da tako ostane – izjavio je za medije direktor JP “Nacionalni park Tara“.

Izuzetne prirodne resurse, dodaje on, uspevaju da zaštite i odole izazovima, ali postoje i pritisci. – Upravljanje zaštićenim područjem zahteva pronalaženje idealne ravnoteže između upravljača i korisnika prostora, između mera zaštite i želja i potreba za korišćenjem prostora i resursa. Problem je što svi ne doživljavamo zaštitu prirode na isti način. Prepoznatljivost i popularnost područja nosi sa sobom i potencijalne pritiske i probleme. Oni su brojni i komplikovani, ali dugoročno gledano globalni problemi, poput klimatskih promena, predstavljaju najveći izazov – ističe Karaklić.

Planina Tara je u prošloj, pa i u ovoj letnjoj sezoni jedno od najposećenijih turističkih područja Srbije. Ima 10 vidikovaca uređenih za posetioce (Banjska stena je najposećeniji), raznovrsne mogućnosti aktivnog odmora: od planinarenja (290 kilometara obeleženih staza), vožnje bicikala, kajaka, raftinga do veslanja na daskama i kanjoninga. Jedna od glavnih atrakcija je krstarenje kanjonom Drine od Perućca do Višegrada, a NP ‘Tara“ turistima nudi i ekskluzivne programe posmatranja divljih životinja poput mrkog medveda. S tim što se turizam ovde razvija odmereno, da ne remeti zaštitu prirode.

–  Decenijama JP “Nacionali park Tara“ radi i na unapređenju kulturnog nasleđa ovog područja, uz ostalo na polju očuvanja i promocije ćirilične baštine. Izdavači smo velikog broja publikacija štampanih ćirilicom, od kojih je dobar deo namenjen mladoj populaciji. Tako da ujedno promovišemo vrednosti područja i nacionalno pismo – kaže uz ostalo direktor NP “Tara“, pominjući i planove u upravljanju parkom, razvoju i zaštiti prostora (zaštićeno je ovde oko 25.000 hektara):

– Nastavićemo odgovorno da upravljamo područjem i radimo na njegovom unapređenju i promociji. Trudićemo se da nađemo balans između zahteva za zaštitom i korišćenja prostora. Obrazovanjem posetilaca i lokalnog stanovništva pokušaćemo da smanjimo pritisak na prirodu. Podržaćemo sve ekološki prihvatljive inicijative, boriti se protiv svega što ugrožava vrednosti ovog područja. Kontinuirano ćemo raditi na održavanju postojeće i izgradnji nove infrastrukture za posetioce.

 

(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)

Ostavite odgovor

Vaša adresa E-pošte neće biti objavljena