На данашњи дан, 6. марта 1882. године по грегоријанском, а 22. фебруара по јулијанском календару, у Београду је Народна скупштина усвојила предлог да држави обнови краљевину и краљевско достојанство, а кнез Милан Обреновић је то потврдио и примио круну, чиме је Србија после више од пола миленијума поново постала краљевина.
Истог дана је и краљевска војска положила заклетву свом владару, а након тога је у двор стигао изванредни посланик и пуномоћник Аусторугарске да у име своје државе изјави признање овог чина, што су наредних дана учиниле и друге земље попут Немачке, Италије, Румуније, Грчке, Белгије, Русије, Француске, Британије, Турске, Бугарске, Црне Горе, Кине, САД и других.
Треба споменути још да је до тога дошло услед Тајне конвенције коју је кнез Милан потписао са Аустроугарском претходне године, и којом је, између осталог, Аустроугарској практично дато право остварено Берлинским конгресом да анектира Босну и Херцеговину када буде сматрала да је то потребно, а српском кнезу да за себе и своје потомке узме краљевску титулу, коју ће Аусторугарска са своје стране признати и учинити све што је у њеној моћи да и друге земље то учине. Без обзира што о овом догађају још увек постоје различита мишљења, и што је у појединим страним новинама оног времена краљ био исмеван, овај догађај је логичан наставак свега што је у Србији било започето седамдесет осам година раније.
