Национални савет за културу o оснивању Музеја ћирилице у Рачи

На седници Националног савета за културу која је одржана у понедељак у Београду предстваљена је идеја да се Музеј ћирилице у Рачи оснује као државна институција. Пред овим телом које чини угледни стручњаци који су већ дали допринос нашој и светској култури у бројним областима образлаган је овај предлог.  Предлог је образложио члан Савета и директор регионалног Историјског архива Ужице Жељко Марковић и представници Општине Бајина Башта Синиша Спасојевић и Милош Јелисавчић који су изнели шта је све у овом граду урађено на плану заштите ћирилице, зашто има доста разлога да будући музеј посвећен српском писму буде баш у Рачи и који су члановима Савета представили пројекат будућег музеја.

Национални савет за културу Фото: Влада Србије

Национални савет за културу је стручно саветодавно тело и улога му је стално осигуравање стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе. Председник Националног савета за културу је Зоран Вапа,  са листе предлога кандидата коју предлаже Републички завод за заштиту споменика културе, а чланови су Жељко Марковић са листе предлога кандидата коју предлаже Државни архив Србије, Горан Васић (Народни музеј Србије), др Владимир Пиштало (Народна библиотека Србије), Небојша Кундачина (Народно позориште у Београду), др Невена Даковић (Југословенска кинотека), академик Иван Јевтић (САНУ), академик Злата Бојовић (САНУ), др Исидора Бјелаковић (Матица српска), Андраш Урбан и др Сузана Кујунџић Остојић с листе националних савета националних мањина.

Жељко Марковић директор регионалног Архива у Ужицу био је иницијатор да Национални савет предложи да планирани музеј у Рачи буде државна институција имајући у виду значај онога чиме ће се бавити и потребу обезбеђивања континурианог рада једне овакве институције. Он је је на седници Савета изнео најважније разлоге за то, а затим су се Савету обратили Синиша Спасојевић, представник општине Бајина Башта у тиму Националног савета за израду предлога о формирању музеја и Милош Јелисавчић, општински урбаниста и координатор на пројекту изградње музеја. Они су детаљно изнели све активности које од 2019. године спроводи општина Бајина Башта на заштити и неговању ћирилице и представили грађевински пројекат Музеја ћирилице који је недавно завршен и за који је добијена грађевинска дозвола.

Синиша Спасојевић и Милош Јелисавчић

Поред изузетно похвалних речи од чланова Савета за све што је већ урађено у Бајиној Башти академик Злата Бојовић из Српске академије наука и уметности – Одељење језика и књижевности је веома надахнуто говорила о значају Рачанске преписивачке школе за опстанак наше писмености и бројних дела која су сачувана у препису монаха Рачана.

Др Исидора Бјелаковић из Матице Српске је подржала све оно што се ради на очувању ћирилице у Бајиној Башти и предложила да та установа са Општином Бајина Башта потпише уговор о сарадњи. Исто је предложио и директор Народне бибилотеке Србије др Владимир Пиштало наводећи да ће и ова установа својим капацитетима помоћи да се у Бајиној Башти формира Музеј ћирилице.  Представници Општине Бајина Башта су прихватили предлоге ових националних културних институција које много могу допринети да Музеј ћирилице заживи у пуном капацитету.

 

Бајина БаштаМузеј ћирилицеНационални савет за културуРача
Comments (0)
Add Comment