Становништво

У насељу Бајина Башта живи 7432 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,4 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 3014 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17. Насеље је скоро у потпуности насељено Србима.

Кретање становништва на нивоу града према пописима било је следеће:

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
1.222 1.618 1.394 3.961 6.284 8.555 9.543 9.420

Број становника града Бајине Баште у периоду после другог светског рата вишеструко се повећава са порастом инвестиција првенствено у хидроелектрану, али и остале привредне капацитете. До 1961.г. град незнатно расте, у периоду 1961. до 1971.г достиже близу 4.000 а у 1981.г. већ 6.284. становника или 20,36% од становништва Општине. Овај раст популације града се наставља до 1991. када чини 29,27% становништва општине, a по пописима 2002. и 2011. становништво града са 9.543 односно 9.420 житеља обухвата 32,74% становништва општине.

По попису из 2011. по пописним јединицама било је:

Бајина Башта Вишесава Луг
становника 9.420 1.852 2.840
домаћинства 3.094 503 844
станова 3.512 647 982

Најгушће насељена зона је централна, као и непосредна контактна зона градског центра, са одликама  компактног мешовитог градског ткива у ком је значајно учешће колективних стамбених објеката. На нивоу целог насеља колективно становање је заступљено у веома малом проценту и то углавном у централној зони.

Почетком изградње ХЕ Бајина Башта дошло је до интензивнијег насељавања подручја града, у оно време приградских зона, које данас представљају мешовито градско стамбено ткиво. Породично становање без допунских функција доминантно је у зони ширег центра и у периферним деловима града. Просечна спратност објеката је најћешће приземље и поткровље или П+1+Пк. Такође, све је јачи тренд изградње индивидуалних стамбених објеката уз главне путне правце, најчешће са пратећим комерцијалним и услужним делатностима.

У рубним деловима града заступљено је породично и рурално становање претежно у комбинацији са пољопривредом. Ове зоне карактерише релативно незадовољавајућа комунална и инфраструктурна опремљеност простора.