Заштитник грађана упозорио је, поводом Међународног дана матерњег језика, да Србија ни девет година након доношења Устава није обезбедила службену употребу ћириличног писма, али ни све уџбенике на језицима и писмима националних мањина.
Институција Заштитника грађана је у саопштењу оценила да брига о очувању језика захтева да држава без одлагања креира језичку политику која ће уз гаранције и заштиту употребе великог броја мањинских језика у образовању, информисању и култури, „као цивилизацијску обавезу сагледати и очување српског језика и ћириличког писма“.
„Иако обавезна да брине о матерњим језицима свих својих грађана, ни девет година након доношења Устава, Србија није обезбедила службену употребу ћириличког писма, с образложењем да информациони системи подржавају самопотребу латиничног писма“, пише у саопштењу.
Додаје се да је заштитник грађана упутио 2015. године препоруке како би се отклонили пропусти и прецизно уредио положај, начин увођења и организовања двојезичне наставе на српском и језику националне мањине, као једног од модела образовања припадника националних мањина.
„Забрињава чињеница да припадници националних мањина по завршетку школовања често немају функционално знање српског језика и самим тим једнаке шансе у даљем образовању и приликом запошљавања, што доводи и до поваћења етничке дистанце, на штету развоја грађанског друштва“, навела је та институција.
Заштитник је надлежним органима упутио и препоруке да у најкраћем року отклоне недостатке на које су грађани указали, који се односе на чињеницу да оперативни системи поједних државних органа онемогућавају остваривање права на избор и употребу личног имена у управним актима и службеним евиденцијама.