Vaskrs

Recite nam nešto o Vaskrsenju Hristovom i značaju toga praznika za nas smrtne ljude?

ODGOVOR:

    Povest o Vaskrsu i vaskrsenju kako da počne drukčije ako ne sveradosnim i starodrevnim vaskrsnim pozdravom i otpozdravom, onako kako se od Vaskrsa do Spasovdana, tokom četrdeset dana pozdravljaju stotine miliona pravoslavnih duša od istoka sunčanoga do zapada i od severa do juga, i kako su se pozdravljale milijarde i milijarde pravoslavnih za dve hiljade godina. Samo ta činjenica dovoljno svedoči o tome da je Vaskrsenje Hristovo – Praznik nad praznicima i Slavlje nad slavljima. Taj događaj tridnevnog vaskrsenja Spasovog, po čudesnosti svojoj ravan je čudu stvaranja sveta ni iz čega, a po značaju svome – još značajniji. Zašto? pitaće se mnogi.

    Teško je govoriti o značaju Vaskrsa narodu čija je hrišćanska istorija stara preko hiljadu godina. Teško i stidno, a opet tako potrebno. Jer na našu veliku žalost i sramotu mnogo je u našem narodu onih koji, premda slave i Božić i Vaskrs, ne znaju ne samo zašto to čine nego ne poznaju ni same događaje koje ti praznici obeležavaju. Zato je dobro da o Vaskrsu, o tome danu i prazniku progovorimo koju reč. Neka nam ne zamere oni kojima je to od detinjstva poznato i koji o tome znaju i više i bolje nego što mi možemo ovde ukratko izložiti.

    Vaskrsenje Hrista Gospoda, pre svega, jeste jedna istorijska stvarnost koja se zbila jednog određenog dana i u određeno vreme, ali stvarnost koja neprekidno traje i produžava se do končine sveta i veka. Vaskrsenje je bila logička neophodnost Bogočovečanske ličnosti Hristove, jer On, Sin Božji, nije mogao ne vaskrsnuti. Iako stvarno mrtav telom i pogreben još od Velikog Petka, Spasitelj se pokazao jači od smrti, te ga smrt nije mogla zadržati u svome carstvu kao plen, poput ostalih ljudi. Vaskrsenje Gospoda Hrista bilo je sasvim prirodno za njegovu Bogočovečansku ličnost, jer su i čovečanska duša njegova i čovečansko telo njegovo bili ipostasno sjedinjeni sa Božanskom Ipostasi njegovom.

    Vaskrsenje Hristovo je kosmički događaj, vidljiv i očigledan i za nebeske Sile, i nesumnjiv za rod ljudski. Jer nema događaja u celokupnoj istoriji roda ljudskog koji je tako silno, tako neodoljivo, tako opipljivo posvedočen kao vaskrsenje Hristovo. A dokaz jači od svih drugih dokaza da je Hristos zaista vaskrsao jeste istoričnost hrišćanstva, njegovo postojanje i trajanje evo već dve hiljade godina. Jer da je Hristos umro na Golgoti, a ne i vaskrsao, On bi bio i ostao prvi i poslednji hrišćanin u svetu. Njegovom smrću na Golgoti umrlo bi i njegovo delo. Da Gospod nije vaskrsao, i kao takav učenike svoje ispunio sveživotnom silom i čudotvornom mudrošću, ko bi njih, plašljivce i begunce, skupio i dao im smelosti, sile i mudrosti da onako neustrašivo, onako silno i mudro propovedaju i ispovedaju vaskrslog Gospoda, i onako radosno odlaze na smrt za Njega? I to čine ne samo Apostoli, koji Njega vaskrslog videše i opipaše, nego i stotine i hiljade, i stotine hiljada njihovih sledbenika, Mučenika, Ispovednika, Podvižnika i Svetitelja koji za Vaskrslog Hrista i živeše i postradaše.

    Vaskrsenjem Gospoda iz mrtvih završeno je i dovršeno bogočovečansko delo spasenja roda ljudskog od greha, smrti i đavola, i darovan ljudima život večni. Hristovo vaskrsenje uzrok je i garancija i našeg ličnog vaskrsenja i života večnoga. Tek u vaskrsenju Hristovom priroda ljudska dobila je svoj pravi smisao i značaj. Na vaskrsenju, kao na dijamantskom temelju, sazidano je svo hrišćanstvo. Vaskrsenje je postalo temelj naše vere, jemsto naše nade, i hrana naše ljubavi. A to su tri etička stuba na kojima počiva celokupno hrišćanstvo: vera, nada i ljubav.

    U tome i jeste radost i sveradost vaskrsnog pozdrava: Hristos vaskrse! – i otpozdrava: Vaistinu vaskrse! A taj pozdrav, šta upravo označava? Označava dvoje: da je Hristos vaskrsao i da ćemo i mi vaskrsnuti. Ako bi samo On vaskrsao, a mi ne bismo očekivali kroz Njegovo Vaskrsenje i svoje, šta nam onda koristi što je On vaskrsao? Jedno bez drugoga ne ide, jedno bez drugoga gubi svaki smisao. Jer „ako Hristos nije ustao, uzalud je propoved naša, uzalud i vera vaša“, poručuje sveti apostol Pavle. Ali, Ne bojte se: Hristos Gospod je vaskrsao i mi ćemo vaskrsnuti. Otuda tolika radost o Vaskrsu, o tome danu „kojega stvori Gospod da se radujemo i veselimo u njemu“. Taj dan, taj praznik svake godine objavljuje Hristovo vaskrsenje i proriče naše. Zato svi mi koji se pravoslavnim krstom krstimo, veru apostolsku držimo i Svetoj Trojici se klanjamo, moramo se radovati i veseliti u taj dan. I time svedočiti nebu i zemlji da je život pobedio smrt, dobro je pobedilo zlo, pravda nepravdu, istina laž, Bog đavola.

    I tako redom, i tako dalje. O vaskrsenju i Vaskrsu može se pisati i govoriti mnogo, nadugačko i naširoko, pa ipak da onima čije su duše mrtve u gresima svojim ne bude dovoljno da ih probudi i vaskrsne iz smrti u život. A o vaskrsu se može ne govoriti ništa, nego samo živeti vaskrsnu radost, pa da svima koji vas posmatraju bude jasno da je Hristos vaskrsao. Jer vaša radost u ovoj dolini plača i carstvu smrti, ne može se ni shvatiti ni objasniti bez vaskrsenja Hristovog. Zato, neka se raduju pravednici i pokajnici slavnom Vaskrsenju Gospoda i Spasitelja svoga. A grešnici neka čuju i neka se pokaju da bi se i oni mogli radovati. U toj vaskrsnoj radosti, u neprekidnom klicanju i pevanju: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova“, i sastoji se najbolji način praznovanja ovog najvećeg hrišćanskog praznika. Onaj ko u srcu svome doživi susret sa Vaskrslim Gospodom, poput Marije Magdalene, umeće to i da izrazi i da otpraznuje. Zato, posebnih propisa o praznovanju Vaskrsa nema, niti je potrebno ovde nabrajati bilo šta drugo sem onih predivnih narodnih običaja kojima je taj praznik ukrašen.

    Ipak bi, možda, trebalo reći da pravi hrišćanin koji se postom i molitvom kroz sedam nedelja Časnoga Posta pripremao i čistio svoju dušu od svakoga greha i svakoga zla, neće i ne može na dan Vaskrsenja Hristov ostati kod kuće, u krevetu, a da ne pohita na svečano Vaskrsno bogosluženje i svetu Liturgiju, da se tamo u svetom pričešću sjedini sa Vaskrslim Gospodom, i da podeli vaskrsnu radost sa ostalom braćom i sestrama, kličući i dovikujući jedan drugom:

  – HRISTOS VASKRSE!

  – VAISTINU VASKRSE!

Izvor: knjiga Praktična veronauka

Ova vest je pročitana 1637 puta.