На данашњи дан 1835. године донет је Сретењски устав у Крагујевцу. Узроци доношења овог устава леже пре свега у карактеру владавине кнеза Милоша.
Незадовољство Милошевим апсолутизмом довело је до дизања многих буна са циљем да се ограничи његова власт. Милетина буна из јануара 1835. године била је непосредни повод за доношење Устава.
Крагујевац је 1835. године имао око 2.000 становника. Дворски комплекс и локацију дуж Лепенице насељавали су многобројни државни чиновници, као и персонал Милоша Обреновића.
Србија тада није била самостална држава, већ књажевство у саставу Турске са извесним степеном аутономије који је добијен Хатишерифом 1830. године. Међутим, књаз је све учинио да представи Србију као самосталну што потврђује његова одлука да се коначно донесе Устав на који су имале право само независне државе.
За прокламовање Устава који је написао Димитрије Давидовић у Крагујевцу је 1835. године приређена прва светковина. По угледу на европске, Сретењски устав ограничио је апсолутизам монарха и заменио га парламентарном монархијом.
Први пут се говори о заштити права грађана уколико их повреде државни органи, регулишу се права и обавезе владара, чиновника, а власт се дели на законодавну, извршну и судску. Међутим, иако је законодавна и извршна власт припадала владару и државном савету, Милош је примат задржао за себе.
По угледу на европске, Сретењски устав има одредбе о Народној скупштини и општенародним правима Србина. Скупштина 1835. године постаје уставотворна и карактеришу је високе квоте у одлучивању о евентуалној промени Устава.
Први пут се овим Уставом дефинише питање пореза који је могао само једном годишње да буде повећан, али уз сагласност грађана.
Први пут је било уведено и неприкосновено право приватне својине и једнакост грађана пред законом.
У Србији доношењем овог Устава нико више није могао да буде ухапшен дуже од три дана, а да не зна због чега и да против њега не буде покренут поступак.
Творац Сретењског устава био је један од најобразованијих људи тога времена Димитрије Давидовић. Он је основао је и потписао и прве „Новине српске“.
Међутим, због објављивања текстова које се нису свиђали владару, два пута се сукобио са Милошем Обреновићем који га је на крају сменио са уредничког места и поставио тадашњег цензора.
Давидовић је умро у беди у Смедереву, а о његовој смрти у новинама које је основао није била написана ни једна реч.
