Бојић је рекао и да лекари Института „Дедиње „предају на престижним универзитетима и имају изузетно место на светским конгресима и симпозијумима
Национални институт за срце и крвне судове „Дедиње“ постаје едукативни центар у којем ће лекари из Европе, Африке, Азије и Америке учити од српских стручњака о најсавременијим методама лечења кардиоваскуларних болести, изјавио је данас директор Института Милован Бојић.
Он је казао да је да је један од највећих успеха те установе, која се приближава обележавању 50 година рада, управо њено позиционирање као центра стручног знања и едукације у области кардиоваскуларне медицине.
– Оно на шта сам најпоноснији за 50 година трајања Националног института за срце и крвне судове ‘Дедиње’ јесте то што смо, у борби за статус у здравственој мрежи Србије, догурали до тога да будемо један од највећих едукативних центара за лекаре из читавог света. Наши лекари у свим областима кардиоваскуларне медицине имају експертски значај и место у светској кардиоваскуларној медицини – рекао је Бојић за „Политику“.
Према његовим речима, планирано је да сваког месеца водећи стручњаци из Европе и света, заједно са лекарима Института, представљају најновија достигнућа у кардиохирургији, васкуларној хирургији, кардиологији, електрофизиологији, лечењу поремећаја срчаног ритма и терминалне срчане слабости, као и у инвазивној дијагностици и лечењу структурних болести срца.
Бојић је посебно указао на успех младог кардиохирурга Богдана Окиљевића, који је, како је навео, остварио најбољи резултат на захтевном испиту за чланство у борду кардиоторакалних хирурга Европе, који је екстремно тежак.
– Једино га је он положио из региона Србије и овог дела Европе. Од 270 кардиохирурга из Европе који су положили тај испит, наш доктор Окиљевић остварио је најбољу оцену и као такав је и проглашен за најбољег кардиохирурга Европе. Снимци његових операција увод су у конгресе и најзначајније симпозијуме кардиоторакалних хирурга Европе – рекао је он.
Бојић је додао и да лекари Института „Дедиње“ предају на престижним универзитетима и имају изузетно значајно место на светским конгресима и симпозијумима.
Истакао је и значај научног рада установе, наводећи да велики број објављених радова у часописима са високим импакт фактором потврђује њену истраживачку активност и место међу значајним европским кардиоваскуларним центрима.
Он је подсетио и на то да је развој Института „Дедиње“ обележила дугогодишња борба за очување самосталности и изградњу капацитета, упркос противљењу дела тадашње медицинске и политичке јавности.
– Неки велики су желели да ‘Дедиња’ нема – нагласио је Бојић.
Према његовим речима, изградња првог објекта „Дедиње 1“ омогућила је тој установи да настави развој и спасила је десетине хиљада пацијената. Како је навео, започети пројекат другог објекта „Дедиње 2“ годинама је чекао реализацију, али је пројекат настављен уз подршку државе Србије, тадашњег премијера Александра Вучића и министра здравља Златибора Лончара.
– Наше опоненте који сматрају да Национални институт за срце и крвне судове није потребан Србији најбоље демантује чињеница да ‘Дедиње’ данас ради више него све друге куће у Србији заједно и оперише највећи број пацијената у Европи – нагласио је Бојић.
Он је указао и на размере кардиоваскуларних болести у Србији, наводећи да, према званичним популационим регистрима Института за јавно здравље Србије, од болести срца и крвних судова годишње у Србији умре између 46.000 и 48.000 људи, односно око 130 дневно.
Навео је и да ће Институт „Дедиње“ 50 година рада обележити 3. јуна 2027. године и да ће се тим поводом представити и на специјализованој изложби Експо, где ће имати простор од око 100 квадратних метара.
Посетиоци ће, према најави Бојића, моћи да провере поједине показатеље свог здравља и учествују у едукативним активностима посвећеним превенцији кардиоваскуларних болести.
24седам.рс
