Политичко разилажење представника Народног покрета Србије у Бајиној Башти оголило је колико је кратко трајала прича о заједништву и покрету „Уједињени за Бајину Башту“.
Урош Ђокић, Борис Јовановић и Бранко Тешић били су међу најгласнијим актерима локалних протеста. Млади су позивани да стану у прве редове и представљани као носиоци промена, док су локални политички представници са стране градили сопствену препознатљивост.
Када је дошло време за расподелу позиција и борбу за место у републичком парламенту, подршка студентима и младима пала је у други план. Некадашње поруке о слози заменили су личне амбиције, међусобне поделе и борба за политички мандат.
Они који су месецима позивали грађане на јединство сада јавности дугују објашњење. Млади Бајине Баште нису политички декор нити средство за остваривање било чије личне амбиције.
Политичари су се, по свему судећи, окренули својим интересима. Младима који су им веровали остале су поделе и горко сазнање да су најгласније поруке о заједништву утихнуле оног тренутка када је почела борба за мандате.
дрина.инфо
