Српска православна црква и њени верници данас празнују дан Светих седам мученика у Ефесу, који се обележава од великог прогона хришћана у том граду. Они су заштитници мушкараца и верује се да им данас испуњавају сваку жељу.
Прогони хришћана у Ефесу почели су за време цара Декија, након што је дошао у град и приредио велико празновање у част мртвих идола, али и велики покољ верника.
Седам младића се молило Богу да спасе хришћански род, сви синови најугледнијих старешина ефеских, и звали су се: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када су били оптужени код цара, они су се склонили на једно брдо иза Ефеса, звано Охлон, и ту се сакрили у некој пећини.
Након што је цар сазнао, наредио је да се пећина зазида. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани узидали су и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима су била исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија.
Верује се да младићи, по Божијој вољи, нису умрли, већ су заспали и спавали преко 200 година, док хришћанство није постало доминантна религија у Европи. Седам младића се, према предању, пробудило за време владавине цара Теодосија ИИ, побожног и благог владара, здрави и исти какви су пре више од два века били.
Прича о седам младића може се пронаћи и у Курану, с тим што се тамо називају „Људи из пећине“, а Данило Киш је иза себе оставио незавршен роман „Легенда о спавачима“. У модерној култури на њих се гледа као на „путнике кроз време“. Изненадили су се када су, изашавши из пећине, видели да се налазе у сасвим другачијем времену и међу сасвим другим људима. Својом појавом изазвали су велику пажњу.
Причом о васкрсењу су се у њиховом времену бавили само јеретици, а хришћани су ту могућност одбацивали, али и сам Теодосије, желео је да покаже како је оно могуће. Тада је један пастир који је своје овце редовно водио на испашу у близини пећине где су младићи спавали, решио да направи тор за своје овце, па је односио камен по камен из зида којим су момци били преграђени. Тако је и наишао на уснуле младиће које је Теодосије одмах прихватио као васкрсле мученике.
Седам младића из Ефеса су недељу дана проносили реч Божију и причали светини која је долазила да их види о чудима вечног живота и тајнама васкрсења. Након тога, поново су уснули у пећини, овога пута, да чекају други Христов долазак и опште васкрсење које ће тада наступити. Светих Седам Отрока Ефеских били су врло поштовани у првом периоду хришћанства, али данас је легенда о њима сасвим заборављена. Ретко се где више може пронаћи црква подигнута у њихову част, или фреска на којој су насликани.
Овај празник погодан је за мирење и опрост грехова, јер су и Свети младићи из Ефеса устали како би решили размирицу међу тадашњим хришћанима. Слично, они се сматрају заштитницима младића и мушкараца.
Верује се да ће се њима на данашњи празник испунити свака жеља ако у цркви запале свећу и помоле светитељима.
информер.рс
