Верници се данас моле за здравље и исцељење, док народна традиција овај празник повезује са забраном тешких послова и почетком нових послова.
Српска православна црква данас, 9. августа, прославља Светог великомученика Пантелејмона, у народу познатог као Свети Пантелија. Овај светитељ посебно се поштује као исцелитељ и заштитник болесних, лекара и свих који помажу другима, а његовом празнику приписују се и бројни обичаји и веровања која су се генерацијама преносила у српском народу.
Свети Пантелејмон био је лекар из Никомидије, рођен од оца незнабошца Евсторгија и мајке хришћанке Евуле. Као младић изучавао је лекарске науке, а потом је упознао свештеника Ермолаја, који га је поучио хришћанској вери и крстио.
Према црквеном предању, Пантелејмон је лечио болесне и помагао људима без тражења награде. Посебно се памти његово исцељење једног слепог човека, кога други лекари нису успели да излече. Пантелејмон га је, према предању, исцелио призивањем имена Христовог, након чега је човек поверовао у Христа и крстио се.
Његова дела изазвала су завист других лекара, који су га оптужили пред царем Максимијаном да је хришћанин. Пантелејмон се пред царем отворено изјаснио као хришћанин, а затим је, према предању, излечио и једног дуготрајно болесног човека.
Чудо је многе незнабошце привукло хришћанској вери, али је цара разбеснело. Пантелејмон је због тога подвргнут тешким мукама, али се према предању Господ у неколико наврата јављао светитељу и избављао га.
На крају је осуђен на смрт. Када је изведен на губилиште, клекнуо је и почео да се моли. Џелат је ударио мачем по његовом врату, али се мач, према предању, пребио као да је од воска. Светитељ је завршио молитву и тек тада рекао да казна може да буде извршена.
Свети Пантелејмон пострадао је 304. године, а његово име значи „свемилостиви“. Његове мошти данас се чувају у више православних светиња, а СПЦ у својим објавама посебно сведочи о његовом поштовању међу верним народом.
Молитва за здравље
Свети Пантелејмон заузима посебно место међу светитељима којима се верници обраћају за здравље и исцељење. У црквеном предању остао је упамћен као лекар који је своје знање ставио у службу других, али и као велики мученик који се није одрекао вере ни пред најтежим страдањима.
Због тога се верници данас моле Светом Пантелејмону за здравље своје и својих ближњих, за помоћ болеснима и снагу онима који пролазе кроз тешке тренутке. Свети Пантелејмон призива се и при водоосвећењу и јелеосвећењу, заједно са другим светим безсребреницима и чудотворцима.
Његов тропар гласи:
„Страстотерпче свјати и целебниче Пантелејмоне, моли милостиваго Бога, да прегрешениј остављеније подаст душам нашим.“
Обичаји на дан Светог Пантелејмона
У српској народној традицији Свети Пантелејмон познат је као Свети Пантелија и повезује се са различитим обичајима и веровањима.
У појединим крајевима верује се да на његов празник не треба радити тешке послове, нарочито у пољу и око куће. Свети Пантелејмон се, заједно са Огњеном Маријом и Светим Илијом, у народном предању убраја међу такозване огњене свеце.
Важно је нагласити да је израз „огњени свеци“ део народног предања, а не црквено учење. Људи су њихове празнике повезивали са периодом највећих летњих врућина, суша, олуја, громова и пожара, па су настала веровања да непоштовање празника може донети несрећу, невреме или штету усевима. Зато су се у појединим крајевима на овај дан избегавали радови на њиви, сакупљање сена и други тешки послови. Празник је требало провести у миру, молитви и поштовању светитеља.
Истовремено, постоји и другачије народно веровање – да на Светог Пантелејмона треба започети нови посао, јер ће бити успешан и берићетан.
У неким крајевима људи су одлазили на изворе и светилишта посвећена Светом Пантелејмону, умивали се водом и носили је својим домовима. Посебна пажња поклањала се здрављу, нарочито очима, па су се деца умивала водом у којој је било потопљено цвеће или трава.
Постоји и веровање да је Свети Пантелејмон заштитник путника и возача, па поједини верници држе његову икону у аутомобилу и моле му се за срећан и безбедан пут.
курир.рс
