Говорећи о празнику Светог Илије кроз призму традиције и народних веровања, етнолог Саша Срећковић открива зашто се на овај дан дарује мед.
На Светог Илију се традиционално избегавају тешки пољски радови, народ поштује велики празник и избегава временске непогоде.
У неким крајевима Србије, обичај је да се дарује мед као традиционални симбол здравља, благостања и напретка целе заједнице.
Када у летњим данима први пут загрми снажно и небо се затамни, у народном сећању јавља се прича о Светом Илији, светитељу који, према предању, небом јури у ватреним кочијама. Грмљавина је звук њихових точкова, а муње трагови његове борбе против нечистих сила. Тако су генерације пре нас објашњавале моћне природне појаве које су одувек будиле страхопоштовање.
О значају Илиндана, празнику светог Илије који се обележава 2. августа говори Саша Срећковић, етнолог и музејски саветник Етнографског музеја у Београду, истичући да празници попут овог представљају важан део традиционалног наслеђа јер кроз њих можемо да разумемо како су људи некада тумачили свет око себе и успостављали везу између природних појава и свакодневног живота.
Како објашњава Срећковић, за овај дан везана су бројна правила понашања која су имала за циљ да очувају склад између човека, заједнице и природе. На Илиндан се избегавало обављање тешких послова, нарочито радова у пољу, јер се веровало да непоштовање празника може донети невреме, град или другу несрећу.
Са овим празником повезана су и народна запажања о промени годишњег доба. Изрека „Од Светог Илије сунце све милије“ означава тренутак када лето постепено почиње да уступа место јесени. Према народном веровању, после Илиндана воде постају хладније, па се избегавало купање у рекама. Срећковић указује и на значај обичаја који су се у појединим крајевима Србије сачували до данас.
Један од њих је дељење меда на Илиндан. Мед је симбол здравља, благостања и добрих односа међу људима, а његово даривање изражава жељу за срећом и напретком породице и заједнице.
Илиндан је, како подсећа Саша Срећковић, био и дан саборовања и окупљања. Код храмова и светилишта посвећених Светом Илији људи су се сусретали, молили, палили свеће и заједно обележавали празник. Таква окупљања нису имала само верски, већ и друштвени значај, јер су учвршћивала везе унутар заједнице.
лепаисрећна.рс
